Sa prolećem dolazi i buđenje prirode. Cveće cveta, drveće je sve zelenije i želeli biste da uživate u lepom prolećnom vremenu, ali kao po nekom obrascu oči počinju da vam suze, nos da curi, kijavica stiže. I sve se to dešava kad god izađete napolje.
Počinjete da sumnjate na prehladu, ali zapravo obrazac je uvek isti, i uvek u proleće (ili jesen).
Verovatno patite od polenske alergije koja se naziva i polenska groznica.
U tekstu koji sledi saznajte kako da prepoznate alergiju na polen.
Britanski naučnici su utvrdili da se u periodu od 1990. do 2001. godine, broj ljudi koji pati od alergije, povećao za 7 puta. Procenjuje se da peko 500 miliona ljudi na svetu pati od nekog oblika alergijske reakcije, a da skoro svaka osoba u toku života ima bar jednu alergijsku reakciju.
Alergeni se dele na kontaktne, nutritivne i respiratorne. Upravo od toga šta uzrokuje pojavu alergije zavise i simptomi kojima će se ona manifestovati.
Od raznih vrsta alergija pati svaki četvrti stanovnik Srbije.
Polen je jedan od najčešćih izazivača alergije. Polen je sitan i najčešće fini prah koji proizvode drveće, cveće trave i korov kako bi oprašili druge biljke iste vrste.
Mnogi ljudi imaju negativan imunološki odgovor kada udišu polen.
Imunološki sistem normalno brani telo od spoljnih, štetnih uticaja kao što su virusi i bakterije kako bi izbegli bolest.
Kod osoba koje su alergične na polen, imuni sistem pogrešno identifikuje bezopasni polen kao opasnog uljeza. Počinje da proizvodi opasne hemikalije u borbi protiv polena.
Reakcija dovodi do brojnih iritirajućih simptoma kao što su:
Polenska kijavica (hay fever), poznata i pod nazivom sezonska groznica ili alergijski rinitis, uzrokovana je alergijskom reakcijom i predstavlja zapaljenje sluzokože.
Polensku kijavicu uglavnom izazivaju poleni trave, drveća ili korova, grinje, dlake kućnih ljubimaca kao i budj iz spoljašnje sredine. Simptomi polenske kijavice se javljaju ubrzo nakon kontakta sa alergenom.
U periodu na prelasku iz zime u proleće, alergijske kijavice se teško prepoznaju zbog sličnosti sa običnim kijavicama.
Kako prepoznati razliku?
Postoji više načina za postavljanje dijagnoze o alergijama. Pretrage počinju razgovorom doktora i pacijenata o porodičnoj istoriji bolesti, prehrambenima navikama i radnom okruženju. Na taj način određuje se grupa alergena na koju će se ispitivati reakcija.
Za precizniju dijagnozu koriste se kožni, provokacijski i test analize krvi.
Najčešće se koriste kožne probe ili prick testovi. Ovi testovi se rade tako što se na podlakticu kapaljkom nanosi po jedna kap rastvora alergena koji se potom unose u kožu blagim ubodom lancetom. Obično se istovremeno testira nekoliko alergena, najčešće više od 10. U kontaktu sa nanešenim alergenom javlja se reakcija koja potvrđuje preosetljivost organizma, a prvi rezulatati vidljivi su već nakon 15 minuta.
Ukoliko se klinička slika i rezultati kožnog testa ne podudaraju, koriste se testovi za određivanje antitela imunoglobulina E (IgE) u krvi. Ako ni jedan od ova dva testa ne da jasan rezultat, tek tada se primenjuju provokacijski testovi koji se izvode tako što se alergeni stavljaju direktno na sluznicu nosa, bronhija, očiju ili želuca. Ipak, kako mogu imati neželjene posledice, primenjuju tek kao krajnja mera.
Uz konsultaciju sa lekarom, moguće je uvođenje odgovarajućih lekova kao što su antihistaminici, inhalacioni kortikosteroidni rastvori za no kao i kortikosteroidne pumpice u slučaju astme. Alergiju nije moguće sprečiti, ali se mogu ublažiti tegobe pacijenata.
Često se dešava da alergiju izaziva više od jednog alergena, zbog čega treba uraditi alergološko testiranje. Alergija može da se javi u bilo kom starosnom dobu, ali se alergijski rinitis najčešće javlja od osme do 11. godine i u 80 odsto slučajeva razvije se do 20. godine
Na sledećem youtube video klipu (izvor: Praktična žena) možete pogledati kako se izvodi ispitivanje na inhalacione alergene tj. one koje udišemo:
Kao i kod drugih alergija, najbolji tretman je izbegavanje alergena, Međutim, polen je veoma teško izbeći.
Pokušajte da smanjite izlaganje alergenima:
Za one sa simptomima sezonske alergije, poznavanje kalendara cvetanja biljaka može biti izuzetno korisno. Ovaj generalizovani kalendar alergija pokazuje u kom periodu godine dolazi do cvetanja biljaka i oslobađanja polena.
Sezona cvetanja biljaka može se razlikovati po zemljama, a unutar zemlje može varirati iz godine u godinu. Kao neko opšte pravilo, kalendar alergija za Srbiju bi izgledao ovako:
Polen drveća (kraj februara do sredina maja) :
Polen trava (sredina maja do avgusta)
Polen korova (kraj jula do septembra):
Svima je poznato da ovlaživači vazduha povećavaju vlažnost, ali znate li kako? Da li oni mogu uticati na naše zdravlje i kako prepoznati da li smo odabrali pravi?
Kvalitetan prečišćivač vazduha nije mala investicija pogotovo kada živite i radite u Srbiji. Zato, ako niste sigurni koji prečišćivač vazduha želite da kupite i na koje stvari da obratite pažnju pre kupovine, ne brinite na pravom ste mestu.
Ako želite da poboljšate kvalitet vazduha u prostoru u kome boravite, verovatno ste razmatrali opciju kupovine prečiščivača vazduha. Međutim, možda niste znali da na tržištu postoje i jonizatori koji takođe mogu uticati na poboljšanje kvaliteta vazduha.
