Šta su zapravo negativni joni?
Negativni joni su, jednostavno rečeno, joni kiseonika (ili nekog drugog jedinjenja) negativnog naelektrisanja.
Nastaju kada se pod dejstvom određenih sila prirode (jakog sunčevog zračenja, električnog pražnjenja u prirodi, velikih voda u pokretu poput vodopada, morskih talasa itd.) odvaja iz stabilnog molekula kiseonika (O2) jon koji je negativnog naelektrisanja.
Kako je taj jedan jon negativno naelektrisan, nestabilan je i lako se vezuje za druge čestice, molekule gasova, čvrstih materija i drugo. Posebno se lako veže za pozitivno naelektrisane čestice i druge toksične zagađivače (PM čestice, viruse, bakterije, alergene poput prašine, grinja, polena, buđi i drugih).
Kako funkcionišu negativni joni kada dođu u dodir sa štetnim česticama?
Princip po kom funkcionišu negativni joni je veoma jednostavan: kada dođu u dodir sa pozitivno naelektrisanom PM ili nekom drugom vrstom čestica, zbog svog negativnog naelektrisanja lako će se zalepiti za istu. Ovo će je učiniti znatno težom i oboriti je na pod ili neku drugu površinu.
Zbog toga se negativni joni često, u kolokvijalnom rečniku, nazivaju “peračima vazduha”, jer prosto uklone iz vazduha sve štetne čestice koje bismo inače udahnuli u svoja pluća i trajno ih tu zadržali.
Sada se sigurno pitate da li se ovo na isti način odvija i kada se radi o virusima!
Proces uklanjanja ovih patogena je malo specifičniji!
Kako negativni joni uklanjaju viruse iz vazduha? VIDEO
Detaljna istraživanja koja su se ticala uticaja negativnih jona na viruse, pokazala su sledeće: kada se dva jona zalepe na površinu virusa, transformišu se u OH radikale koji iz proteina virusa izvlače vodonik, stvarajući s njim molekul vode (H2O).
Pošto virusi ne mogu da žive bez vodonika, koji je njihov esencijalni element, negativni joni ih upravo na taj način degradiraju i onemogućavaju njihovo preživljavanje ili funkcionisanje.
Kako negativni joni ubijaju viruse detaljno je prikazano i u narednom videu, zasnovanom na eksperimentima svetski poznatog profesora virusologije na Univerzitetu u Londonu, Džona Oksforda: