Da li je voda iz plastične ambalaže štetna po zdravlje?

Svakog jutra pri izlasku iz kuće natočite čistu vodu u svoju plastičnu flašicu koju već nekoliko dana koristite misleći da ste time uštedeli novac i da pijete čistu vodu!  Sigurno ne znate da tako sistematski narušavate svoje zdravlje!

Stalno nas okružuju vesti kako ogromne količine plastike na planeti Zemlji zatrpavaju staništa mnogih živih bića. Mada se konstantno podiže svest o tome koliko se priroda prlja plastikom, kojoj treba više stotina godina da se razgradi, retka su mesta na kojima možete pročitati koliku štetnost zapravo plastika ostavlja na čovečiji organizam, tj. koja su to jedinjenja od kojih se razne vrste plastike prave, a zatim i koja otrovna jedinjenja te hemijske supstance ispuštaju.

U narednim redovima možete pronaći rezultate svetskih istraživanja o tome koliko su štetne određene plastične ambalaže i kakve sve zdravstvene probleme mogu izazvati.

Početak ere plastike

Prva sintetička plastika, bakelit, proizvedena je 1907. godine i upotrebljavala se samo u određenim sferama. Bakelit je napravio belgijski hemičar Leo Bakeland, a stvoren je od fenolâ i formaldehidâ.

Tek pedesetih godina prošlog veka plastika dobija široku primenu u potrošačkim društvima kada su zaposleni kompanije Calico Printers Association 1954. godine napravili prvi PET materijal. Tada je bilo potrebno pronaći materijal od koga se dobijaju pre svega ambalaže za industrijska pakovanja određenih namirnica, koji je morao biti lak, dobijati se lakšim putevima, biti otporan na određene fizičke uslove transporta i pokrivati široku primenu. Plastika je dobila svojih pet minuta!

Prema podacima sajta Our World in Data u poslednjih 65 godina proizvodnja plastike uvećala se i do 200 puta, a 2015. godine je dostigla rekordni broj od 381 milion tona godišnje. Ovo je dovelo do toga da je plastika svuda oko nas i da je nemoguće ne udisati je, ne gutati je u vidu mikročestica iz vazduha, ne piti je u vodi, ne jesti je u hrani itd.

Štetna jedinjenja u flaširanoj vodi

Za potrebe ovog istraživanja fokusiraćemo se samo na štetna jedinjenja u flaširanoj vodi.

Naime, flaširana voda je posebno osetljiva kategorija, jer na mesečnom nivou mnogo košta, ljudi najčešće imaju osećaj da piju čistu i zdravu vodu koja im ničim ne može naškoditi. Ipak, istraživanja i saveti stručnjaka ne pokazuju da je to u potpunosti tačno.

Flaširana voda može na razne načine biti štetna za Vaš organizam. Uglavnom je kontaminirana raznim nepoželjnim stvarima poput:

1. hemijskim jedinjenjima iz plastike (koja u vodu dospevaju ukoliko je transport bio neadekvatan, ukoliko se plastika ne koristi na pravi/propisani način, ako postoje ogrebotine, oštećenja itd),

2. mikroplastikom (mikroplastikom smatramo mikro i nanočestice plastike koje dospevaju u vodu tokom punjenja flaše, otpadaju sa čepa i zidova plastike tokom transporta ili nastaju oštećenjem same plastike) i

3. bakterijama iz Vaših usta, sa ruku itd.

Pre nego započnemo priču o ove tri pojave, želimo da Vam ukažemo koji tipovi, oznake i brojevi plastike postoje, kao i da navedemo njihovu namenu po tipovima.

Plastična ambalaža – tipovi, oznake i namena

Možda Vam je poznato da na poleđini ili dnu bilo kog plastičnog proizvoda, a posebno flašica za vodu koje svakodnevno kupujete, postoji utisnuta oznaka u vidu strelica koje čine trougao. Unutar trougla obično postoji broj, a ispod trougla bi trebalo da pišu određena slova.

Upravo preko tih oznaka raspoznajete iz čega zapravo pijete vodu, jedete hranu itd.

Obratite pažnju na sledeće tipove, oznake i namenu plastike:

4 – LDPE (polietilen niske gustine)

Od njega se prave folije za pakovanja, kese za kupovinu, kese za sendviče, flaše za vodu itd.

5 – PP (polipropilen)

Široku primenu ima za fleksibilne, plastične flaše za vodu, čaše za jogurt/pavlaku, kutije za sladoled, plastične posude za mikser, ambalažu za sirupe itd.

6 – PS (polistiren)

Polistiren pokriva proizvodnju jednokratnih čaša za kafu, kutija za transport hrane od polistirenske pene, stiroporske tanjiriće za pakovanje hrane, plastičnog pribora za jelo itd.

7 – PC (ostalo)

Ova jedinjenja obuhvataju razne plastične mase otkrivene nakon 1987. godine, a najčešće flašice i cucle za bebe, neke vrste plastičnih sportskih flaša za vodu, posuda u kojima se čuva hrana, ambalažu od kukuruznog skroba i obnovljivih plastičnih materijala poslednje generacije.

Obratite pažnju pri kupovini namirnica, jer je, na primer, ambalaža sa oznakom broj 1 – PET/PETE (polietilen-tereftalat) je dobra jedino za jednokratnu upotrebu i može se reciklirati (ova vrsta plastike ispušta štetna jedinjenja ukoliko se ne transportuje adekvatno ili se koristi više puta).

Oznake 2 – HDP(E) (polietilen visoke gustine), 4 – LDPE (polietilen niske gustine) i 5 – PP (polipropilen) su najbolji izbor, jer se uglavnom recikliraju i ne otpuštaju štetne hemikalije, dok su brojevi 3 – PVC (polivinil-hlorid), 6 – PS (polistiren) i 7 – PC (ostalo) tipovi plastike koje bismo Vam preporučili da izbegavate.

Profesorka analitičke hemije u penziji sa Tehnološko-metalurškog fakulteta Ljubinka Rajaković, govorivši za BBC Srbija, skrenula je pažnju da se plastikom mora pažljivo i bezbedno rukovati. Naime, ukoliko se plastika podvrgne toploti, ultraljubičastom zračenju ili nekakvim mahničkim oštećenjima, koja bi dovela do rastvaranja u organskim rastvaračima, oslobađali bi se veoma štetni aditivi i primese iz plastike. Jedno od hemijskih jedinjenja koje je navela jeste svakako bisfenol A.

Svetski priznati genetičar, Miodrag Stojković naveo je u razgovoru za srpski BBC da je njegov tim među prvima u svetu utvrdio štetnost hemijskih jedinjenja iz plastike po ljudski embrion. Kako kaže, uvideli su da veoma negativno utiče na sterilitet, jer smanjuje mogućnost usađivanja embriona. Ova jedinjenja utiču na gene koji se tiču ranog razvoja pluća, srca, srčanih zalizaka.

Određene studije pokazuju i da plastika može smanjiti kvalitet spermatozoida kod muškaraca. Stojković tvrdi kako, kada plastična jedinjenja uđu u ćeliju, uzrokuju smrt iste, jer organele ne mogu da je razgrade i proces autofagije dovede do toga da ćelija sama sebe jede i propada. Stojković je porast neurodegerativnih bolesti (demencije, dečijih bolesti i dr.) pripisao zagađenosti ljudske sredine plastikom.

Na drugoj strani, biologičarka Kristina Pogrmić Majkić u istom tekstu za BBC navodi da se posebna pažnja mora obratiti na flašice za bebe. One progutaju milione čestica mikroplastike, pokazala su istraživanja, jer je utvrđeno da temperature na kojima se flašice sterilišu prouzrokuju otpuštanje velikog broja čestica mikroplastike i nanoplastike koje deca sa mlekom i hranom popiju (o čemu je svojevremeno pisao i Guardian). Studijom su bile obuhvaćene flašice od polipropilena (PP), koje su zastupljene na 82% svetskog tržišta.

U određenim istraživanjima koja se mogu pronaći na sajtu Science direct, migracija formaldehida, acetaldehida i antimona povećala se izlaganjem flašica sa vodom sunčevoj svetlosti, dok je ugljen-dioksid pospešio migraciju i povećao koncentracije formaldehida u gaziranoj vodi. Nivo antimona bio je viši u gaziranim vodama, pokazalo je opsežno istraživanje.

U drugoj studiji PET ambalaža sa gaziranim i negaziranim vodama bila je izlagana temperaturama od 40, 50 i 60°C. Pokazalo se da je prisustvo ugljen-dioksida povećalo oslobađanje formaldehida, acetaldehida i antimona. Osim njih, otkriven je i di-terc-butil-fenol i di-hidroksi-etil-tereftalat. Nijedno od ovih jedinjenja nije na listi pozitivnih jedinjenja u vodi koju je donela Uredba Evropske Unije br. 10/2011.

Među brojnim proučavanjima štetnih jedinjenja iz plastike ima i onih na sajtu Science direct koja daju podatke o delovanju flaširane vode na proizvodnju estrogena u ljudskom organizmu.

Pokazalo se da je 11 od 18 analiziranih uzoraka flaširane vode (61,1%) iz Francuske, Nemačke i Italije izazvalo estrogenski odgovor u biološkom testu. Došlo se do zaključka da je konzumacijom flaširane vode iz PET ambalaže estrogenska aktivnost veća i do tri puta nego prilikom konzumiranja vode iz staklenih flaša.

Sve ovo je dovoljan razlog da smanjite unos vode iz plastičnih boca.

Ipak, potrebno je podrobnije objasniti neka štetna jedinjenja koja iz ambalaže za vodu mogu doći do Vašeg organizma!

Hemijska jedinjenja iz plastike

Iz plastike u vodu mogu dospeti razna hemijska jedinjenja. Zbog obimnosti i mnogostrukosti jedinjenja, pomenućemo samo najčešća koja, kada dospeju u čovekov organizam, mogu biti izuzetno otrovna i nauditi opštem zdravlju čoveka:

1. ftalate(ftalatna kiselina i alifatski alkoholi),

2. bisfenol A (BPA) i

3. antimon (Sb), 

4. usporivači gorenja.

Ftalat – Di-etil-heksil-ftalat (DEHP)

Ftalati su esteri ftalatne kiseline i alifatskih alkohola. Nazivaju se još i omekšivačima ili plastifikatorima. Dodaju se polimerima kako bi smanjili krhkost plastike. S obzirom da ih ima u plastičnim flašama u koje se pakuje voda, lako dolazi do kontaminacije vode koju pijete ftalatima. Važno je znati i da se koncentracija ftalata u vodi povećava ako flaša stoji na temperaturi koja je veća od sobne.

Dakle, ukoliko se tokom transporta dešava da flaširana voda bude izložena visokim temperaturama (a dešava se uglavnom da provede ponekad dosta vremena na suncu), ta voda će sadržati visoke koncentracije ftalata i ostalih štetnih jedinjenja. Među njima će se naći dobro poznati di-etil-heksil-ftalat (DEHP).

Di-etil-heksil-flalat (DEHP) kao i većina ftalata ima veoma štetna dejstva na čovečiji organizam. Široko je primenjen kao plastifikator u proizvodnji PVC ambalaža, a procenti ftalata u plastici kreću se  u rasponu od 1%  do 40%.

Već smo skrenuli pažnju da ćemo se samo fokusirati na plastične flaše za flaširanu vodu, ali moramo napomenuti da se ftalati, a posebno DEHP, nalaze u mnogim predmetima našeg domaćinstva (stolnjacima, podnim pločicama, zavesama za tuširanje, baštenskim crevima, kišnoj odeći, lutkama, igračkama, cipelama, medicinskoj opremi, presvlakama za nameštaj i oblogama za bazene, kozmetici, deterdžentima za veš, kolonjskim vodama, mirisnim svećama, osveživačima vazduha itd).

DEHP se mnogo brže rastvara uljima i mastima koje dolaze u kontakt sa njim, pa se ne preporučuje pakovanje mlečnih proizvoda, ribe, morskih plodova i mesa u PVC ambalažu koja sadrži ovo jedinjenje.

Postoje proizvođači ambalaža koje flaše prave od PVC plastike, pa se DEHP može naći i u flaširanoj vodi.

Koliko je DEHP štetan podjednako kao bilo koji drugi ftalat, govori činjenica da je svrstan u endokrine disruptore. Ovo se posebno odnosi na remećenje endokrinog sistema kod muškaraca, jer ima trajna štetna dejstva na reproduktivnu funkciju.

Studije su pokazale da izlaganje ovom ftalatu u prenatalnoj fazi dovodi do nižih nivoa reproduktivne funkcije kod adolescenata muškog pola. Druge studije pokazuju pak da se izloženost DEHP-u povezuje sa smanjenjem pokretljivosti sperme i integriteta DNK hromatina.

Izloženost DEHP-u tokom trudnoće remeti rast i razvoj placente, što rezultira većim stopama novorođenih beba male porođajne težine, prevremenim porođajem, gubitkom fetusa, hipertrofijom nadbubrežnih žlezda i većom anksioznošću tokom puberteta.

DEHP takođe može dovesti do gojaznosti, ukoliko dugoročno remeti rad štitne žlezde. Povezan je sa nižim nivoom tiroksina u plazmi i smanjenim unosom joda u folikularne ćelije štitne žlezde. Čak i neznatne promene u nivou tiroksina u organizmu mogu imati ozbiljno štetne efekte na organizam, slično kao kod pacijenata sa hipotiroidizmom, čime dolazi do povećane telesne težine.

Povišene količine DEHP-a mogu dovesti do mnogih problema u zdravlju, poput kardiotoksičnosti, ateroskleroze, hiperlipidemije, autoimunih bolesti, raka, povećane proliferacije ćelija, oksidativnog oštećenja ćelija itd.

Koliko je DEHP štetan u plastici, pokazuju i studije eminentnih svetski agencija i tela koje su uspele da se izbore za uklanjanje DEHP-a makar iz medicinskih uređaja koji su ga sadržali. Američki istraživači su utvrdili da su nedonoščad bila kontinuirano izložena visokim koncentracijama DEHP-a iz medicinske opreme.

To je navelo i Veliku Britaniju i druge zemlje Evropske unije da preispitaju svoj stav o upotrebi ftalata na ovako osetljivim mestima. Tako je Francuska 2015. godine odlučila da zabrani upotrebu svih epruveta koje sadrže DEHP u porodilištima, neonatalnim i pedijatrijskim odeljenjima.

John Hopkins Bloomberg School of Public Health izračunavala je potencijalnu izloženost beba ovom jedinjenju i rezultati su pokazali da su nedonoščad koja su se koristila ventilatorom bila izložena od 4 000 do 160 000 puta većim koncentracijama DEHP-a od onih koje su procenjene kao bezbedne.

Čak i uzorci uzeti iz flaširanih voda u Mađarskoj iz boca od 0,5, 1,5 i 2 L  pravljenih od polietilen-tereftalata (PET) ukazuju da je u negaziranim vodama bilo koncentracija i širokog spektra drugih ftalata poput di-izo-butil-ftalata, di-n-butil-ftalata, benzil-butil-ftalata i di-etil-heksil-ftalata (DEHP). Ovaj poslednji je bio i najzastupljeniji.

Istraživanje je pokazalo da DEHP-a ima sve više u vodi što se flaša duže čuva, kao i da voda pakovana u manjim bocama ima veću koncentraciju ftalata spram uzete zapremine.

Bisfenol A (BPA)

ˮBisfenol A je hemikalija koja se masovno koristi u industriji polimera, a pre svega za proizvodnju polikarbonatne plastike. Kao aditiv se nalazi u mnogim proizvodima široke potrošnje kao stabilizator, antioksidans ili inhibitor polimerizacije.  Dobija se iz dva molekula fenola i acetona.

Proizvodi se u milionima tona godišnje, a ukupan trgovinski promet premašuje 15 milijardi američkih dolara. U projekcijama ekonomskih analitičara očekuje se povećana potražnja za BPA i predviđa se 6% rasta proizvodnje svake godine”, tvrdi se na sajtu Glas Koncila.

Kako se na istom sajtu navodi, većina proizvoda kojima se u današnje vreme služimo sadrži bisfenol A: ˮplastične boce svih vrsta, aluminijumske limenke, konzervirana hrana, plastično kuhinjsko posuđe, vodovodne cevi, kućni aparati, elektronska oprema, CD i DVD diskovi, naočare, zubni implantati, građevinski materijali, zavese u kupaonicama i drugi odevni predmeti, posteljina, novčanice, toneri, kozmetički proizvodi i sl.

Najčešće zastupljen baš u plastičnim flašicama za sokove i vodu  koje se obično proizvode od PET ambalaže, odnosno plastike sa brojem 1. Ovaj tip plastike se ne preporučuje za višekratnu upotrebu, jer pranje deterdžentom ili visoka temperatura mogu uzrokovati izdvajanje štetnih hemijskih materija. Zbog toga apelujemo na Vas da ovakve flašice ne kupujete za višekratnu upotrebu, već da birate staklenu ambalažu ili flašice koje su izrađene od plastike sa brojevima 2 i 5.

Brojne studije ukazuju na to da bisfenol A izuzetno negativno utiče na zdravlje ljudi, a popis poremećaja i bolesti je podugačak, jer i pri vrlo niskim koncentracijama može uzrokovati: “oštećenje ploda i spontane pobačaje, ubrzani pubertet kod devojčica, povećanje prostate i pad broja spermatozoida, poremećaje u ponašanju poput hiperaktivnosti, agresivnosti i poremećaj polne orijentacije, bolesti srca i srčanog udara, te metabolički poremećaj poput dijabetesa i pretilosti, povezuje se i sa različitim alergijama, posebno astmom, može uzrokovati kancerogena oboljenja,  leukemiju, te rak dojki i testisa”, navodi se na sajtu Glas Koncila.

BPA se smatra endokrinim disruptorom, odnosno jedinjenjem koje narušava hormonski sistem organizma, te kada se jednom hormonski status promeni, dolazi do širokog spektra mogućih oboljenja i poremećaja.

Važno je da na tržištu izaberete dostupne flašice za vodu sa oznakom BPA Free, navodi profesorka Rajaković.

Takođe,  nipošto nemojte u PET ambalažu – oznaka 1 (npr. kutije od sladoleda, krema itd.) pakovati vrelu hranu, jer se već prethodnim pranjem, grebanjem i ribanjem deformisala struktura i oblik posude, te će svaka hrana koju u nju spakujete biti kontaminirana bisfenolom A, ali i drugim štetnim hemijskim jedinjenjima.

Koliko je BPA štetan govori činjenica da je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) smanjila dopuštenu količinu bisfenola A na ne više od četiri mikrograma po kilogramu telesne težine. Godine 2011. Evropska unija je zabranila prodaju bočica i cucli za bebe sa BPA, a Francuska je 2015. godine zabranila bisfenol A u konzervama na domaćem tržištu (ali ne i za izvoz).

Zato su sve češće i flašice za bebe sa oznakom BPA Free.

Koliko je otrovni BPA svuda oko nas, govori činjenica da se čak nalazi u epoksidnim smolama kojima se premazuju aluminijumske konzerve za hranu, piće i mleko u prahu za bebe, a sadrže ga i fiskalni računi.

Naučnici Univerziteta u Sinsinatiju, država Ohajo, punili su nove i stare plastične boce vrelom vodom, ostavljali ih 24h i dokazali da se BPA oslobađao 55 puta brže i u većoj količini u vreloj vodi, nego što je to bio slučaj sa vodom na sobnoj temperaturi.

Antimon

Antimon je hemijski element iz grupe metaloida koji se, kako su ispitivanja pokazala, može često naći u napicima koje pijemo iz jednokratne plastične ambalaže. Državni sekretarijat za zdravlje u Švajcarskoj pronašao je ovaj polumetal u napicima, a njegovo prisustvo u mineralnoj vodi i sokovima iz plastičnih flaša dokazale su i studije Univerziteta u Hajdelbergu.

Da ima akutne i hronične zdravstvene posledice po zdravlje ljudi, pokazuju ispitivanja boca za vodu iz Evrope i Kanade koje ispuštaju antimon u vodu. Ovakvo ispitivanje antimona izvršeno je i na jugozapadu SAD-a u Arizoni i utvrđeno je da čuvanje flaširane vode na visokim temperaturama ima značajan efekat na ubrzano i povišeno oslobađanje antimona u vodi.

Isto pokazuje i studija koja ispituje nivoe antimona u meksičkoj flaširanoj vodi.

Najviša koncentracija antimona izlučena iz PET ambalaže bila je u uzorcima vode sa pH vrednošću 7 čuvanih na 75°C tokom pet dana. Već na 40°C došlo je do značajnog povećanja, dok je već na 60°C tokom skladištenja od 30 dana, nivo antimona prekoračio dozvoljenu granicu propisanu od strane Evropske unije od 5,0 μg po litru.

Usporivači gorenja

Usporivači gorenja podrazumevaju široki spektar hemikalija koje se dodaju plastičnim materijalima, tekstilu, površinskim završnim oblogama i premazima. Namenjeni su, kako samo ime kaže, da uspore trenutke paljenja (zapaljivosti). Mogu se dodavati kao kopolimeri tokom procesa polimerizacije.

Najraniji usporivači, polihrorisani bifenili (PCB) zabranjeni su u SAD-u 1977. godine kada je utvrđeno da su toksični. Umesto toga su industrije počele koristiti bromirane usporivače gorenja, mada je Evropska unija 2004. i 2008. godine zabranila polibromirane difenile etera (PBDE).

Jedno istraživanje sprovedeno nad trudnicama koje pretežno žive u meksičko-imigrantskoj zajednici u Kaliforniji, pokazalo je značajan pad plodnosti povezan sa izloženošću PBDE-a kod žena.

Longitudinalna studija koja je sprovedena na 329 majki i beba koje su se porodile u jednoj bolnici na Menhetnu u Njujorku, ukazala je da postoje neurorazvojni efekti kod dece koja su u pupčanim vrpcama imala doze PBDE. Deca su kasnije pokazivala niže rezultate na testovima mentalnog i motoričkog razvoja u dobi od 1, 4 i 6 godina.

Dve studije na miševima iz 2012. i 2013. godine pokazale su da PBDE  (polibromiran difenil eter) dovodi do niže telesne mase kod beba-miševa, smanjuje preživelost ploda, ali dovodi i do pojave Ratovog sindroma (sindrom sličan autizmu kod čoveka).

Studija iz 2014. godine sprovedena u Japanu, utvrdila je da postoji snažna povezanost između di-hloro-izo-propil-fosfata i atopijskog dermatitisa, kao i da je tri-butil-fosfat povezan sa razvojem alergijskog rinitisa i astme.

Bromovani fosfatni estri PB-460 i PB-370 pronašli su primenu u PET vlaknima i polipropilenskim vlaknima. Kod PB-460 kombinacija fosfora i broma dovodi do visokoefikasnog usporavanja gorenja i koristi se najčešće za plastike pravljene od sledećih materijala: PC, PBT, PET, al i za mešavine: PC/PBT, PC/PET i PC/ABS.

Fosfor-brom aditivi pronašli su primenu za PET poliesterska vlakna zbog toga što stvaraju visoku otpornost na gorenje i omogućavaju laku preradu, navodi se u studiji koju su u Naučno-tehničkom pregledu objavili dr Radivoj Popović i mr Milan Radulović.

Mikroplastika

Osim štetnih hemijskih jedinjenja koja se mogu otpustiti iz plastične ambalaže u vodu, postoji veliki problem sa mikro i nanočesticama plastike koje ostanu u vodi punjenjem flaše, čišćenjem abrazivnim sredstvima, oštećenjima i sl.

Genetičar Miodrag Stojković izneo je za BBC podatak da nedeljno unesemo 4 gr plastike u svoj organizam, odnosno pojedemo jednu kreditnu karticu. Taj podatak zabrinjava svakoga ko razume koliko je plastika štetna!

Posebno brine podatak da čestica mikroplastike danas ima u vodi iz plastičnih flaša, hrani iz plastične ambalaže, medu, kuhinjskoj soli, šećeru, kafi, čaju, nemačkim pivima i mnogim drugim namirnicama koje svakodnevno konzumiramo. Kako Stojković navodi, samo jedna kesica čaja oslobodi u vreloj vodi oko 11 milijardi mikro i nanočestica plastike.

Ukoliko baš ne koristite ove namirnice, svakako ćete doći u kontakt sa mikroplastikom, jer je ona svuda, a u naš organizam dospeva putem lanca ishrane. Plastiku bacamo u đubre, ona ode u reke, okeane, podzemne vode, zatim završi u morskim životinjama koje kasnije jedemo.

Stojković skreće pažnju da su čestice mikroplastike pronađene i u kišnici, vodi sa česme itd.

Alarmantan je podatak da u ljudskom izmetu ima u proseku devet različitih vrsta plastike, dok naučnici još uvek nisu sigurni kakve sve posledice može izazvati u krvotoku, organima i generalno celom organizmu.

Studija SZO procenjivala je da bi odrasli konzumirali dnevno između 300 i 600 čestica mikroplastike, a rezultati su pokazali da su stvarne doze ovih čestica u proseku između milion i milion i po.

Sterilisanje bebećih flašica vrelom vodom dovelo je do toga da te flaše bace milione mikro i nanoplastike u dečije napitke. SAD, Australija i evropske zemlje imale su najviše zabeležene nivoe (više od 2 miliona čestica dnevno, zbog čestog hranjenja iz flašica za bebe).

Nažalost i PET i HDPE ambalaže ispuštaju štetne čestice u napitke ukoliko dođe do isteka roka trajanja  koji se nalazi obično na ambalaži ili se ambalažom ne rukuje adekvatno.

Broj čestica mikroplastike u flaširanim mineralnim vodama bio je u snažnoj korelaciji sa pH vrednošću vode i plastičnom gustinom same boce. Najviše zagađene vode bile su one čije su boce napravljene od nekvalitetne plastike.

I naučnici sa Državnog univerziteta u Njujorku, testirali su 259 posuda sa flaširanom vodom i pronašli sitne čestice mikroplastike u 93% uzoraka. Uglavnom se radilo o polipropilenu, najlonu i polietilen-teferftalatu (PET).

Bakterije

Takođe, flaširana voda može biti štetna zbog bakterija koje se svakim ponovnim ispijanjem vode zadržavaju na samoj flaši. Suludo je koristiti istu plastičnu flašicu nekoliko dana, čak i ako je koristi samo jedna osoba koja u nju svakog dana sipa čistu pijaću vodu.

Klasične, jednokratne flaše na navoj imale su prosečno 159 000 jedinica raznih vrsta bakterija, što je ravno tome da pijete vodu iz sudopere.

Flaše sa poklopcem koji se utisne imale su 161 971 jedinicu bakterija u proseku i one su najštetnije za zdravlje, jer su na njima opstajali sojevi bakterija koje su imune i na antibiotike, poput ešerihije koli.

Rešenje

Smatramo da je već jasno šta je najbolja opcija – smanjite konzumaciju napitaka iz plastičnih boca! Pokušajte da koristite više staklenu ambalažu i druge materijale koji bi izbacili razne vrste plastike iz upotrebe.

MOŽDA VAS ZANIMA

Najbolji filteri za vodu na tržištu Srbije 2025.

Pročitaj više

Velike količine plastike, koje se mere u milionima tona godišnje, zatrpavaju našu planetu i čine život nesnosnim i ljudima i ostatku biodiverziteta na njoj.

Uklanjanje jednog dela plastike moguće je spaljivanjem, koje je izuzetno štetno, jer dolazi do oslobađanja kancerogenih furana, organohalogena i čitavog niza drugih otrovnih jedinjenja. Zbog toga se svakodnevno radi na podizanju svesti o reciklaži plastične ambalaže, kako bi se smanjila potreba za spaljivanjem, a iskorišćena plastika našla još nekakvu primenu.

Sva prikupljena istraživanja, relevantne studije, informacije i podaci iskorišćeni su zarad toga da se širem krugu ljudi skrene pažnja na visoku štetnog plastičnih materijala i njihovih jedinjenja.

Nadamo se da smo i ovim tekstom uspeli da odgovorimo na sva Vaša pitanja!