I pre COVIDA smo bili izloženi velikoj pandemiji u celom svetu, a to je duvanski dim. Bilo kao aktivni pušači, bilo kao pasivni svi smo svakodnevno bili izloženi duvanskom dimu, nikotinu i svim ostalim štetnim supstancama iz cigareta.
Prosečni pušač potroši kutiju cigareta dnevno, iako su te kutije izlepljene fotografijama i sloganima koji pokazuju fatalnu štetnost pušenja. Međutim, to kao da nema nikakav efekat na pušače,i kao da ne dopire do njihove svesti.
Stav prema duvanu se kroz istoriju stalno menjao, od toga da je bio tretiran kao lek, preko toga da se pušenje zakonski kažnjavalo pa do stanja danas kada je to sasvim normalno i socijalno prihvatljivo ponašanje uprkos enormnoj štetnosti koja je dokazana u svim istraživanjima i studijama.
Prema podacima Svetske zdrastvene organizacije(SZO-WHO) svake 8.sekunde umre jedna osoba od posledica uticaja duvanskog dima, tj. oko 6 milona ljudi godišnje u celom svetu.
Podaci iz 2019.god. govore da je broj pušača opao za oko 60 miliona u odnosu na 2006.godinu, tako da sad iznosi oko 1,3milijarde.
U Srbiji puši jedna trećina odraslog stanovništva, što je negde oko 2.8 miliona pušaca starijih od 15 godina. Zabrinjavajuć podatak Svetske zdrastvene organizacije je i taj da je čak 43 miliona dece u svetu koristilo duvan u 2018.godini.
Iako se beleži pad broja pušača zadnjih godina a predviđanja su još optimističnija za narednih desetak godina nakon implementacije mnogih programa za smanjenje procenta pušača, podaci su i dalje ispod očekivanih.
Statistika odraslih pušača je pokazala da je čak 78% njih probalo svoju prvu cigaretu do 18. godine, a 94% do 21. godine.
Važni faktori koje dovode do konzumacije duvana u ranim godinama života jesu: prijatelji koji puše, roditelji koji puše, prisustvo nekih mentalnih problema, impulsivnost kao crta ličnosti i niži socijalno-ekonomski status.
Kao motivaciju za održavanje nikotinske zavisnosti pušači navode potrebu za opuštanjem, relaksacijom, povećavanje koncentracije, smanjenje težine i potrebu da se uklope u svoje socijalno okruženje.
Društvo, porodica, škola nas uče od malih nogu koliko je pušenje štetno. Svi smo upućeni u efekte pušenja na naše telo, svi smo upućeni u celi niz hroničnih bolesti koje duvan izaziva, a simptomi koji se događaju u našem organizmu su daleko brojniji.
Mozak čak posle samo jedne cigarete oseća apstinenciju, krvni pritisak se povećava, sinusi se začepe a želudac prožme žarenje. Zato svaki pušač treba da se zapita u kakvom stanju je tek njegovo telo i njegov organizam posle meseci, godina ili decenija pušenja, ako takav učinak ima samo jedna cigareta?
Dim cigarete sadrzi preko 7000 hemijskih supstanci, od kojih cak 70 dokazano izazivaju rak.
Tri su glavne skupine štetnih supstanci duvanskog dima:
Iz duvana se udiše nikotin koji je u stvari pesticid, katran je supstanca sa površinskih slojeva puteva, ugljen monoksid je izduvni gas iz automobila, aceton je rastvarač boja, amonijak sredstvo za čišćenje, arsenik sredstvo za uništavanje insekata itd.
Ove hemikalije se unose u pluća a odatle putem krvotoka raznose po celom telu, dopirući do svakog sistema organa i svake ćelije u našem organizmu, vezujući se za hemoglobin i sprečavajući ćelije da prenose kiseonik kako bi inace trebale.
Hemijske materije u dimu istovremeno oštećuju gene koji kontrolišu rast ćelija, izazivajući njihov nenormalan rast i reprodukciju i oslabljuju imuni sistem. Duvanski dim sadrži i radioaktivne elemente kao što su olovo i polonijum i teške metale koji se u plućima vezuju za katran gde se skupljaju i talože izazivajući kancoregene promene.
Pušači se usled delovanja svih ovih otrovnih hemijskih materija suočavaju sa raznim bolestima znatno češče nego nepušači.
Tako npr. pušači su čak i četiri put češće pogodjeni koronarnom bolešću, moždanom udaru takodje,hroničnom opstrukcijom pluća skoro 13 puta a kancerom čak 25 put više.
Pušenje ne samo da izaziva mnoštvo bolesti već utiče i na radnu sposobnost osobe, ljudi češće odsustvuju sa posla usled zdrastvenih problema a povećani su i troškovi lečenja i rehabilitacije.
Pušenje je najopsežnije dokumentovani uzrok bolesti ikad istražen u istoriji biomedicinskih istraživanja. Hemijska zavisnost o nikotinu snažnija je od alkoholizma ili heroinske zavisnosti Istraživači zavisnosti izveštavaju da je nikotin možda najsavršenije dizajnirana supstancazavisnosti.
Svi pušači pokazuju znakove fizičke i psihološke zavisnosti od nikotina. MRI nalazi pušača pokazuju znatno manje „sive materije“ u mozgu.
Gubitak sive supstance proporcionalan je broju godina pušenja. Dugotrajna upotreba nikotina smanjuje broj moždanih neurona, povećava znakove ćelijske smrti u moždanom tkivu, oštećuje radnu memoriju, i smanjuje broj veza između neurona od 100 do 300%.
Svako izlaganje duvanskom dimu, čak i povremeno pušenje ili izlaganje pasivnom dimu, uzrokuje trenutnu štetu telu. Ta šteta može dovesti do ozbiljne bolesti ili smrti. Hemikalije u duvanskom dimu uzrokuju upalu i oštećenje ćelija.
Čak i kratkotrajna i delimična izloženost duvanskom dimu odmah oštećuje ćelije iizaziva upalu tkiva, a ponovljena izloženost slabi sposobnost ljudskog tela da popravi štetu.
Studija koju je uradio Alexandrov sa saradnicima je pružila malo sveobuhvatniju i jasniju sliku o razornom uticaju pušenja na ćelije našeg organizma. Ljudi koji puše kutiju dnevno (20 cigareta) tokom godine razvijaju sledeće mutacije svake godine:
Svaka mutacija sama po sebi ne predstavlja nužnu opasnost i rizik za nastanak malignih bolesti, jer većina mutacija je relativno bezopasna. Međutim, što je više mutacija, to je veći rizik da se akumulirane mutacije pojave u ključnim genima koji ćelije pretvaraju u kancer.7
Dve hemikalije duvanskog dima, nikotin i ugljen monoksid, posebno ometaju kardiovaskularni sustav da pravilno funkcioniše. Izloženost nikotinu i ugljen monoksidu menjasrce i krvne sudove na načine koji povećavaju rizik od srčanih i kardiovaskularnih bolesti.
Nikotin uzrokuje sužavanje krvnih žila, što ograničava količinu krvi koja teče kroz telo. Vremenom konstantno sužavanje rezultira krutim žilama koje su ukočene i manje elastične.
Sužene krvne sudove smanjuju količinu kiseonika i hranjivih sastojaka koje ćelije primaju. Da bi organizam zadovoljio potrebu za više kiseonika, puls se povećava.
Ugljen monoksid deluje tako što se vezuje za hemoglobin, čija je funkcija prenos kiseonika. Kad se ugljen monoksid veže za hemoglobin, kiseonik se ne može vezati a to smanjuje količinu kiseonika koji se isporučuje ćelijama.
Ova situacija dovodi do povećanja srca kako bi se telu osiguralo više kiseonika i kako bi se pumpalo više krvi u telu.
Povećani broj otkucaja srca, povećano srce i kruće i manje elastične krvne sudove otežavaju pumpanje krvi i pružaju telu potrebni kiseonik i hranjive supstance.
Te promene u strukturi i funkciji krvnih žila i srca povećavaju rizik od visokog krvnog pritiska i kardiovaskularnih bolesti.Izloženost pasivnom dimu može imati iste učinke na srce i krvne sudove.
Arteroskleroza, ishemijska bolest srca, bolest perifernih arterija su samo neke bolesti i posledice pušenja koje u kombinaciji sa drugim faktorima kao što je holesterol, visok krvni pritisak, ili prekomerna telesna težina mogu imatitragičan kraj.
Zbog prekida arterijske opskrbe srca krvlju nastaje nekroza tj. propadanje srčanog mišića što uzrokuje srčani infarkt ili infarkt miokarda.
Respiratorni sistem se proteže od nosa i gornjeg disajnog puta do alveolarne površine pluća, gde dolazi do izmene gasova. Udisani duvanski dim kreće iz usta kroz gornji disajni put, na kraju dospevajuči u alveole.
Kako se dim dublje kreće u disajni sistem, topiviji plinovi se absorbuju i čestice se talože u disajnim putevima i alveolama. U gornjim disajnim putevima dolazi do gubitka trepetljika i hipertrofije sluznice.
U perifernim disajnim putevima javljaju se upale, promene epitela, fibroza i povećano lučenje sekreta, a alveole se uništavaju gubitkom površine usled izmene plinova.
Pored vidljivih oštećenja, povećane su koncentracije antitela imunoglobulin M i imunoglobulin E (markeri senzibilizacije), što pokazuje da su uključeni alergijski procesi.
Duvanski dim proizvodi prepoznatljive simptome koji uključuju: produktivan i uporan kašalj, redovne infekcije grudnog koša koje zahtevaju antibiotike i kratkoća daha tokom fizičkih aktivnosti.
Bolesti disajnog sistema koje se povezuju sa upotrebom cigareta jesu hronična opstruktivna bolest pluća, upala pluća, rak pluća, emfizem, bronhitis itd.
Zadnjih decenija su postignuti veliki pomaci u našem razumevanju kako pušenje uzrokuje ove bolesti. Istraživanja su olakšane metodama koje direktno procenjuju promene na plućima, i pokazala su da je čak 70%-80% umrlih osoba zbog ostruktivnih bolesti pluća bili pušači.
Pasivno pušenje takođe može dovesti do bolesti respiratornih organa. Dokazano je da nepušač dobija istu količinu dima i štetnih hemikalija kao da je popušio jednu cigaretu ako se pored njega zapale 4 cigarete.
Dim cigarete ostaje u vazduhu 8 sati, a ovo bi posebno trebali znati roditelji koji imaju malu decu i decu sa respiratornim problemima.
Istraživanja takođe pokazuju da duvanski dim koji se zadržava u prostororiji može oštetiti DNK ćelija i da čestice koje se talože iz duvanskog dima mogu formirati više kancerogenih jedinjena koja se mogu udahnuti zajedno sa ostalom kućnom prašinom.
Iz ovih razloga je važno ukloniti ne samo mirise izazvane dimom cigareta, već i čestice.
Udisanje dima odgovorno je za promene na svim delovima tela, uključujući i probavni sustav. Ova činjenica može imati ozbiljne posledice na zdravlje jer probavni sistav hranu pretvara u hranjive sastojke koje telo treba za život, a pušenje utiče na njegovu sposobnost ispravnog funkcionisanja.
Pušenje ne samo da može povećati rizik od raka u bilo kojemorganu probavnog sistema, već zbog reakcije tela na iritanse koje duvan sadrži, pušenje može dovesti i do nastanka sledećih bolesti:
Pušenje dovodi do povećne proizvodnje pepsina koji mogu oštetiti sluznicu želuca i može uticati na protok krvi u sluznici probavnog sistema što inhibira zarastanje.
Stepen morbiditeta i broj smrtnih slučajeva od pušenja posledica je otrovnih i kancerogenih supstanci unesenih tokom udisanja duvanskog dima.
Nikotin je aktivni sastojak u razvoju zavisnosti i supstanca odgovorna za učinke na centralni nervni sistem. Nikotin se vezuje za nervne ćelije u mozgu u samo 3 udisaja dima.
Ćelije mozga i centralnog nervnog sistema imaju na svojim površinama posebne proteinske receptore za koje se nikotin veže. Kada se molekulnikotina veže za nikotinski receptor, receptor dovodi do toga da neuron prenosi nervni impuls na različite ciljne organe i tkiva.
Ovaj proces stimuliše oslobađanje neurotransmitera (hemijskih prenosioca) koji proizvode fiziološke i psihološke efekti nikotina. Nikotin deluje spajanjem na podskupinu receptora koji vežu neurotransmiter, acetilholin.
U zavisnosti od dela mozga, neuron ove izmenjene hemikalije, acetilholin i noradrenalin, dostavljaod mozga do mišića kontrolišući osnovne funkcije poput nivoa energije, otkucaja srca,i disanja. Deluje kao „saobraćajni policajac“ nadgledajući protok informacija i igra ulogu u učenju i pamćenju.
Nikotin uzrokuje oslobađanje dopamina u roku od 10 sekundi nakon samo jednog dima a istovremeno isključuje protok hemikalije koja je određena za čišćenje dopamina nakon oslobađana sto omogućava dopaminu da se zadržava duže u moždanim ćelijama.
Čak i male količine nikotina utiču na nadbubrežne žlezde koje luče adrenalin i kortizol. Kortizol je hormon odgovora na stres koji pokreće odgovor „borba ili beg“ koji isključuje imunološki sistem i uzrokuje promjene u električnoj aktivnosti mozga.
Promene u mozgu uzrokovane nikotinom dugotrajne su i ostaju u moždanom tkivu i ventralnom srednjem mozgu dugo nakon što pušač prestane konzumirati nikotin. Ovaj ostatak nikotina dovodi do lakog recidiva.
Uticaj pušenja na nervni sistem se ogleda kao:
Svi nekako pušenje povezujemo sa negativnim uticajem na pluća, ali malo ko je svestan toga da može štetiti i kostima i mišićima. Studija iz 2013. godine izložila je neke od primarnih rizika i ishoda koji povezuju pušenje sa poremećajima kičme i mišića.
Pušenje utiče na kosti, čini ih slabijima, dok mišićima treba duže da se oporave, što na kraju usporava proces ozdravljenja tela. Unosom duvanskog dima se povećava sklonost razvoja bolesti kostiju i krvnih žila, kao i mišićnih i hroničnih upala tetiva.
Studije su pokazale da pušenje smanjuje dotok krvi do kosti, baš kao što to čini i mnogim drugim telesnim tkivima.Nikotin u cigaretama usporava proizvodnju ćelija koje formiraju kosti tako da dovode do manje gustine kostiju.
Pušenje smanjuje apsorpciju kalcijuma iz prehrane a znamo da je kalcijum je neophodan za mineralizaciju kostiju. Manjak minerala kostiju dovodi do krhkih kostiju što je poznato kao osteoporoza.
Gubitak sadržaja minerala u kostima i povećana učestalost preloma su najpoznatije negativne posljedice uticaja duvanskog dima na ovaj sistem organa. Čini se da pušenje brže razgrađuje estrogen u telu.
Estrogen je važan za izgradnju i održavanje snažnog kostura kod žena i muškaraca.Dalje, duvanski dim slabi kolagen u telu i toksičan je za telo. Jedan od efekata ove toksičnosti je da razgrađuje kolagen u koži i vezivnim tkivima tela (uključujući mišiće, kosti, krvne sudove, probavni sistem i tetive) brže od onoga što bi se vremenom prirodno dogodilo.
Telo zarasta sporije. Kada je kolagen slabiji, telu je teže obnoviti ta tkiva. To dovodi do odgođenog vremena zarastanja rana, preloma i oštećenja tetiva.
Ovo postaje veliki faktor rizika kada je u pitanju oporavak od operacije. Pored osteoperoze bolesti koje se ubrzavaju pušenjem su diskus hernija, reumatoidni artritis,hirurške komplikacije itd.
Kod pacijenata koji imaju operaciju mišićno-koštanog sustava, pušači imaju znatno veću stopu komplikacija. Rizik od infekcije nakon operacije znatno je takođe veći.
Većina žena nije svesna zdravstvenih rizika koje pušenje nosi sa sobom. Čak i ženske zdravstvene radnice uglavnom nemaju veće znanje o ovim stanjima.
Studije su pokazale da žene koje puše imaju povećan rizik za kasniju trudnoću. Istraživanje je također pokazalo da žene koje puše tokom trudnoće rizikuju komplikacije, prerano rođenje, novorođenčad s niskom porođajnom težinom, mrtvorođenost i smrtnost novorođenčadi. Mala pororđajna težina je vodeći uzrok smrti novorođenčadi.
Uprkos povećanom znanju o štetnim posledicama pušenja na zdravlje tokom trudnoće, samo 18 do 25 posto žena prestane pušiti nakon što zatrudne.Studije sugerišu da pušenje utiče na proizvodnju hormona, što ženama pušačima može otežati začetak trudnoće.
Iako su epidemiološki dokazi oskudni, postoje naznake da pušenje cigareta smanjuje plodnost kod žena, povećava učestalost menstrualnih abnormalnosti i smanjuje dob spontane menopauze.
Pušenje cigareta kod muškaraca također je implicirano kao uzrok smanjenog broja sperme i povećane učestalosti abnormalne morfologije sperme, kao i smanjenja seksualnih performansi.
Pored svih ovih negativnih uticaja, pušenje utiči na san, vid, nivo šećera u krvi i još mnogotoga. Pušači čak 4 put češće osjećaju nezadovoljno nakon noćnog sna.
Pušenje rezultira manje dubokim snom, razdražljivošću, nemirnim snom. Unošenje nikotina svake noći doprinosi poremećajima spavanja, povećava depresiju, anksioznost, imnoge druge psihološke i psihijatrijske poremećaje.
Nikotin takođe inhibira oslobađanje insulina iz gušterače, hormona koji je odgovoran za uklanjanje viška šećera iz krvi osobe. To pušača dovodiu blago hiperglikemijskom stanje, što znači da u krvi ima više šećera nego što je normalno.
Visok šećer u krvi deluje kao sredstvo za suzbijanje apetita, što je možda razlog zašto pušači misle da cigarete smanjuju glad. Pušenje ubrzava proces nastanka katarakte tokom starenja i pogoršava noćni vid.
Stanje organizma i tela koje nastaje kao posledica fiziološke i psihološke zavisnosti o nikotinu oduzima zdravlje, lepotu, slobodu i novac.
Kada smo svesni svega ovoga jedino što nam preostaje kao moguće i pametno rešenje jeste ostaviti pušenje.Umesto kratkotrajnog zadovoljstva trebamo odabrati zdravlje i to već danas. Resavanje bilo koje zavisnosti nije lagano i ne može biti ostavreno preko noći ali je moguće uz želju i upornost.
Prestanak pušenja težak je i kompleksan proces i važno je iskoristiti sve resurse za pomoć – od porodice pa do doktora i stručnjaka. Pušenje je više od fizičke ovisnosti o nikotinu, to je i psihološka ovisnost. Ali, uprkos svemu tome birajmo još danas zdravlje i prestanimo sa pušenjem.
Već bi trebalo da bude očigledno da pušenje umanjuje fizičke sposobnosti ljudi. Činjenica je da je našim organima potreban kiseonik da bi funkcionisali. Naše srce, pluća, mišići, potreban im je kiseonik kako bi pravilno funkcionisali. Ali umesto toga, duvanski dim sadrži ugljen-monoksid, koji se vezuje za crvena krvna zrnca, i to izaziva istiskivanje kiseonika, što znači da se on ne isporučuje u tkiva našeg tela.
Naši organi su suočeni sa mnogo nižim nivoom kiseonika i stoga ne mogu da rade onako kako bi trebalo. Što je još gore, to uzrokuje povećanje mlečne kiseline, zbog čega se naši mišići osećaju kao nakon teške vežbe.
Kao posledica pušenja, pri fizičkoj aktivnosti može se javiti:
U novijim studijama o uticaju pušenja cigareta, ispitano je 2830 odraslih osoba u rasponu od 19-64 godine i 629 starijih od 65-89 godina. Bili su podeljeni u tri grupe – pušače, one koji su prestali i nepušače.
Da bi se izmerio uticaj, ispitanici su učestvovali u različitim aktivnostima kako bi se izmerila fizička kondicija:
Rezultati su pokazali razlike u fizičkoj spremi u odabranim grupama. To potvrđuje i prethodne studije koje su dokazale da pušenje negativno utiče na fizičku spremnost.
Postoje različiti razlozi i objašnjenja – na primer, smanjena kondicija – za osobu koja puši – može biti povezana sa nivoom isporuke kiseonika.
Čak i za nekoga ko je prestao, pušenje smanjuje stvaranje adenozin trifosfata. Negativan efekat pušenja na cirkulatorni sistem je još jedan razlog. Utiče na snabdevanje krvlju respiratornih mišića. Pušenje utiče na mišićnu i kardiovaskularnu izdržljivost, o čemu svedoče performanse na sklekovima, trbušnjacima i trčanju na duge staze.
Pušači imaju manju otpornost na umor od onih koji nikada nisu pušili u mišićima kvadricepsa. Osim toga, studije su potvrdile da pušenje negativno utiče na brzinu – brzina trčanja pušača bila je mnogo sporija od brzine trčanja nepušača. Rezultati su takođe pokazali da je mišićna izdržljivost grupe koja je prestala da puši veća nego kod pušača među starijim osobama.
Međutim, rezultati su pokazali da pušenje ne utiče na sve nivoe fizičke spremnosti. Nije bilo značajnih razlika u snazi, mišićnoj izdržljivosti i fleksibilnosti za muškarce koji ne pripadaju senijorskoj kontrolnoj grupi. Posebno kod žena, ova studija nije otkrila razlike u svim merama fizičke kondicije, uključujući aerobnu i anaerobnu, prema pušačkom statusu, bez obzira na godine.
Proces starenja umanjuje celeokupnu fizičku spremnost. Stoga, pošto starija populacija doživljava efekte starenja, važno je da starije osobe prestanu da puše i poboljšaju svoju fizičku spremnost kako bi održale visok kvalitet života.
Ono što se razlikuje od prethodnih studija je stopa pušačke populacije kod žena, koja je niža. Kako žene doživljavaju veći broj simptoma i niže samoocenjivanje zdravlja u poređenju sa muškarcima sa sličnim obrascima pušenja, razliku u stopi pušenja treba smatrati važnim indikatorom koji može objasniti razlike u fizičkoj sposobnosti među nacijama.
Činjenica je da se u Srbiji dnevno popuši oko 73 miliona cigareta, ali je isto tako činjenica da se sve veći broj pušača okreće pušenju tompusa (cigara)!
Zbog toga je važno adekvatno edukovati populaciju.
Da li znate da poslednje statistike o konzumiranju duvanskih proizvoda u Americi pokazuju značajan porast otkad su u prodaji elektronske cigarete?
