Šta su slobodni radikali, kako utiču na kožu i kako se zaštiti od njih

Članak poslednji put ažuriran October 13, 2020
Šta su slobodni radikali i kako utiču na kožu

Danas je skoro nemoguće pročitati tekst o zdravlju i lepoti, a ne naići barem jednom na termin „slobodni radikali“. Opisuju se kao jedan od najvećih neprijatelja naše kože, ali ima malo informacija o tome šta su zapravo, kako to utiču na nas i kako da se od tog uticaja zaštitimo.

I zato smo pripremili detaljne odgovore na najvažnija pitanja:

Šta su slobodni radikali i kako utiču na kožu

Šta su slobodni radikali

Slobodni radikali su nestabilni molekuli koji u manjoj ili većoj meri nanose štetu našoj koži. Nestabilni su jer im nedostaju elektroni iz spoljašnjeg omotača. Zbog toga “traže” druge atome i molekule koji imaju ove elektrone, kako bi postali celi i stabilni. Ovaj proces dovodi do oksidativnog stresa koji slabi ćelije i tkiva.

Slobodni radikali se mogu naći bilo gde – u okolini, namirnicama, vazduhu i vodi. Čak ih i naše telo proizvodi kao nusprodukt metabolizma i deo prirodnog procesa starenja. Neki od uobičajnih uzroka nastanka slobodnih radikala su i:

  • zagađivači iz vazduha
  • sunčeva svetlost (UV zračenje)
  • pušenje
  • alkohol
  • pesticidi
  • nezdrava ishrana

Kao posledica dejstva slobodnih radikala, između ostalog, stradaju i ćelije zadužene za proizvodnju hijalurona, kolagena i elastina – svega onoga što je neophodno za zdravlje i lep izgled naše kože. Posledice su suva, neelastična koža, koja izgleda beživotno i sklona je pojavi bora i drugih znakova prevremenog starenja.

Kako sačuvati kožu od slobodnih radikala

Kako sačuvati kožu od slobodnih radikala

Iako ne možemo da u potpunosti izbegnemo slobodne radikale možemo da uz pomoć nekih mera predostrožnosti umanjimo njihovo pogubno delovanje na kožu i organizam u celosti.

Naš najveći saveznik su antioksidanti.

Antioksidanti su jedinjenja koja se mogu naći u hrani i proizvodima za negu kože. Oni zaustavljaju ili odlažu oštećenje ćelija nastalo usled dejstva slobodnih radikala. Kako to rade? Tako što se vezuju za slobodne radikale, sprečavajući tako njihovo vezivanje za zdrave ćelije.

Uključivanje antioksidanata u svakodnevnu ishranu i negu je prilično jednostavno.

Za početak, obogatite svoje obroke:

  • bobičastim voćem – bobice su odličan izvor polifenola, mikronutrijenata i vlakana; borovnice su najbolji izvor antioksidanata, a ostali odlični izvori su jagode, brusnice, maline i gođi bobice
  • zelenim čajem – kultni status među čajevima zeleni čaj ima, između ostalog, i zbog toga što je odličan izvor antioksidanata koji pomažu u prevenciji različitih vrsta karcinoma
  • lisnatim zelenim povrćem – zeleniš poput spanaća i kelja sadrži esenciajlne fitohemikalije koje se suprotstavljaju efektima zapaljenskih procesa
  • crnom čokoladom – čokolada koja u visokom procentu sadrži kakao, a nema mleka, bogata je antioksidativnim flavonidima
  • suvim i svežim šljivama – i sirove i suve šljive smatraju se namirnicama visokog antioksidativnog sadržaja
  • orašastim plodovima – orasi, lešnici, indijski orah, pekan orah, brazilski orah, bademi, makadamija i pistaći su takođe odličan izvor antioksidanta polifenola
  • narom, višnjama, grožđem i suvim grožđem – odabirom bilo koje od ovih namirnica pomoći ćete svom telu da se bori sa slobodnim radikalima, ali ako birate jednu samo, onda odaberite grožđe koje je najpoznatije po visokom sadržaju polifenola
  • karanfilićem – među začinima kafanfilić je neprikosnoven u količini antioksidanata, a u ostale začine bogate ovim materijama spadaju i kurkuma, beli luk, đumbir, cimet i origano
  • mahunarkama – povrće poput pasulja, boranije i graška je takođe odličan izvor antioksidanata
  • artičokama – središnji deo ovog povrća sadrži visok nivo esencijalnih antioksidanata
  • arganovim uljem
  • namirnicama koje sadrže vitamin E (riblje i biljna ulja na primer), vitamin C (paprika, citrusi, dinja, brokoli i spanać), vitamin A (mlečni proizvodi i zeleno povrće) i beta karoten (žumance, šargarepa, bundeva)

A možete se bez griže savesti povremeno počastiti i čašom crvenog vina, jer je i ono odličan izvor antioksidanata.

Kako biste smanjili rizik od izloženosti slobodnim radikalima, birajte kad god je moguće organsku hranu. Prskanjem pesticidima se unese velika količina toksina, koju je teško eliminisati čak i kuvanjem. Organski uzgojene namirnice bogate antioksidantima su naravno najbolji izbor.

Odličan način da pomognete svojoj koži su i kreme i serumi bogati antioksidantima. Zbog veće koncentracije aktivnih sastojaka lakše prodiru u kožu i pomažu joj da se izbori sa posledicama štetnog dejstva slobodnih radikala.

Nekada se preporučivalo da se antioksidanti koriste samo ujutru, kako bi smanjili štetu izazvanu UV zračenjem i zagađenjem. Ali sada se ističe i njihova važnost tokom noći, jer pomažu u regeneraciji kože.

Podeli članak: