Činjenica je da se u Srbiji dnevno popuši oko 73 miliona cigareta, ali je isto tako činjenica da se sve veći broj pušača okreće pušenju tompusa (cigara)!
Zbog toga je važno adekvatno edukovati populaciju koja se, i ne znajući važne informacije, lako upušta u nove trendove.
Šta su tompusi? Koja je razlika između tompusa (cigara), cigareta i cigarilosa? Kako su nastali tompusi? Kako se prave tompusi? Koje veličine i oblici postoje? Kakve sve ukuse možete doživeti uz određene tompuse? Kako se pravilno konzumiraju? I, na kraju, koliko su zapravo štetni tompusi po zdravlje?
Na sva ova pitanja pružiće Vam odgovore tekst koji upravo čitate…
Sadržaj:
Tompus je zapravo drugi naziv za cigaru. Smatra se da je reč cigara španskog porekla (cigarro), a postoji tumačenje da su je Španci čuli prilikom osvajanja Maja i Asteka, jer se njihova reč za duvan bila “sikar”.
Tompusi mogu biti izrađeni ručno ili industrijski.
Ručno izrađeni tompusi su skuplji i ređi na našem tržištu, dok oni iz serijske proizvodnje imaju nižu cenu i dostupniji su.
Još jedna krucijalna razlika između ove dve vrste tompusa (cigara), jeste u tome što se za tompuse ručne izrade koriste prvoklasni, celi listovi duvana, dok se za one koje su proizvod serijske proizvodnje koristi usitnjen duvan lošijeg kvaliteta.
Pravljenje tompusa na Kubi je veoma cenjen i tražen posao.
Spravljanje ovih svetski poznatih i ekskluzivnih tompusa, nije nimalo lako. Naime, radnici koji su sposobni da saviju savršen tompus imaju čitave decenije iskustva u savijanju, a počinju to da rade maltene čim su sposobni da sede za stolom i drže nož kojim se duvan seče.
Nazivaju se torsedoresima (Torcedores) i svoju struku uglavnom nasleđuju od svojih predaka i prenose na svoje potomke.
Da bi se stvorio jedan od kvalitetnijih tompusa, mora se prvo naći kvalitetan duvan, kojeg na Kubi ima u izobilju. Za uzgoj duvana za tompuse potreban je određeni kvalitet zemlje, topla tropska klima i dosta vetrovitih dana u godini. Dva do tri meseca nakon sađenja duvana i potrebnih radova (okopavanje, čupanje korova), list je spreman za berbu. Ubrani listovi se povezuju pamučnim tkaninama i obese se da se suše tokom par meseci.
Tokom tog perioda lišće se oslobađa šećera i vode, a veoma je važno da se obezbede idealni uslovi kako ne bi istrulilo. U odnosu na to koja je vrsta duvana i koja su boja i ostale fizičke karakteristike lista željene, proces sušenja varira, ali najvažnije je izlaganje suncu i sklanjanje sa sunca. Na taj način se vrši fermentacija, nakon čega se šalju torsedoresima.
Za pravljenje cigara (tompusa), potrebni su celi listovi koji se najpre sortiraju. Manji listovi (uglavnom 3-5 listova) idu u srce tompusa (filler).
U filer se stavlja 3 tipa listova, a svaki je ubran sa različitih delova biljke:
Veliki listovi se koriste za omot (binder) i kao za poslednji, ukrasni sloj (wrapper), koji daje poseban ukus i aromu tompusu. Žile listova se odstranjuju kako bi tompus izgledao lepše i bez previše nabora.
Kako se prave kubanske cigare (tompusi) možete pogledati u sledećem Youtube videu (Izvor: Megafon):
Dakle, 3-5 listova se zgužvaju i umotaju u prvi sloj koji će ih držati na okupu. Zatim se takva cigara umotava u poslednji, ukrasni sloj koji je zapravo spoljašnji sloj cigare. Vešti torsedoresi zatim specijalnim nožem za rezanje cigare (čavetom), odsecaju neravne krajeve, a onda spravljaju kapice na glavi cigare.
Najkvalitetnije su troslojne, koje samo najiskusniji torsedoresi znaju da izrade.
Tako cigara ima 4 dela:
Stopalo je, za razliku od glave, otvoreno i spremno za paljenje.
Poznato je da se, na primer, na Kubi spoljašnji listovi duvana, koji su omot cigare, “lepe” prirodnim medom, čime se garantuje da se cigara ne može razmotati! Osim toga, na kvalitet i ukus tompusa uticaće i način punjenja i jačina kojom je sama cigara smotana, zbog čega je izuzetno važno da torsedores ima jaku ruku.
Nakon uvijanja, cigare se stavljaju u kalupe da se ne bi raspale i da bi zadržale pravilnu formu. Njihova sledeća stanica je hjumidor, gde će se sušiti narednih 6 meseci do 2 godine. Dužina sušenja zavisi od toga koji tip cigare se želi.
Boravak u hjumidorima je važan i kako bi se očuvao što bolji ukus i sam kvalitet cigare. One cigare koje odstoje pune 2 godine bez vađenja iz hjumidora, smatraju se uglavnom limitiranim serijama, veoma su retke i imaju izuzetno visoku cenu na tržištu.
Period proveden u hjumidoru obezbeđuje tompusima njihovu konačnu formu, sjedinjenje aroma i autentični ukus!
Kako bismo pravilno razumeli čitavu priču oko konzumiranja tompusa, veoma je važno da na samom početku razjasnimo osnovnu nedoumicu o tome koje su osnovne razlike između cigare (tompusa), cigarete i cigarilosa.
Naime, tompusi (cigare) jesu duvanski proizvodi izrađeni od 5 celih listova duvana. Tri lista duvana su smotana u tompus. Preostala dva lista duvana čine omotač koji drži srce tompusa stegnuto.
Dakle, za tompuse ne koristi se filter, niti rizla (papir), već je ceo tompus izrađena od potpuno prirodnih listova duvana, što nije slučaj sa ostale dve vrste o kojima pričamo.
Kada se radi o cigaretama, one su najrasprostranjeniji, najjeftiniji i najdostupniji duvanski proizvodi, čija proizvodnja i konzumacija poslednjih decenija prevazilaze sve granice.
Cigarete, dakle, čine 80% svetske proizvodnje duvanskih proizvoda!
Od tompusa razlikuju se po tome što glava cigarete sadrži filter, a omotač cigarete izrađen je od papira (rizle). Osim toga, za razliku od tompusa, koji se pakuju u specijalne kutije od po 25 komada,, a prodaju na komad, cigarete se pakuju u paklice od po 20, 15 ili 10 komada i ne zahtevaju specijalne fizičke uslove za čuvanje.
Za tompuse neophodno je obezbediti specijalne uslove vlažnosti, kako cigarete ne bi bile ni u previše vlažnoj, ni u previše suvoj okolini. Ukoliko kutija ima previše vlažnosti, tompus će pobuđati i nikada više neće imati tako prefinjen ukus i miris, a ukoliko se pak previše izgubi vlažnost, tompus će takođe izgubiti inicijalni ukus i miris, koji će se teško povratiti ukoliko ih ponovo ovlažite.
Štaviše, opšte je poznato da se i cene tompusa i cigareta drastično razlikuju: cigarete se mogu pronaći u rasponu do 200 do 500-600 dinara, dok je raspon cena tompusa od 300 do 6000 dinara na našem tržištu. U inostranstvu možete pronaći primerke ručno izrađenih, luksuznih serija tompusa i preko 1000 evra.
Cigarilosi su treća vrsta duvanskih proizvoda koji se takođe prave od duvana, s tim što se, srazmerno ceni, u njih stavlja usitnjen, manje kvalitetan duvan mešovitog porekla, koji drastično menja ukus cigarilosa.
Štaviše, cigarilosi se razlikuju od gorenavedene dve grupe i po tome što im je binder industrijski stvoren od homogenizovanog omotača valjanog u duvanskoj prašini.
Osim navedenih razlika, cigarilosi se smatraju jeftinijim i manje kvalitetnim cigarama, odnosno gađaju ciljnu grupu onih koji nemaju dovoljno novca za prave, skupe i kvalitetne tompuse (cigare), a ne žele da puše najlošije i najjeftinije, obične cigarete. Pošto očuvanje svih aroma cigarilosa nije previše važno, tako se pakuju u obične papirne paklice. Dakle, nije potrebno misliti o posebnim uslovima transporta, kao što je slučaj sa cigarama (tompusima).
Naravno, jedna od vidljivih razlika između cigareta, cigarilosa i cigara (tompusa) jesu dužina i prečnik:
Takođe, jedna od razlika je svakako i činjenica da kod cigarilosa nije potrebno odsecati glavu, kao što je to slučaj sa tompusima, čije konzumiranje zahteva upotrebu seckalice!
Čak i vreme pušenja može biti značajna razlika, jer u proseku cigara (tompus) zahteva konzumaciju od minimum 45 do 90 minuta, dok cigarilos ne više od 15 minuta. Što znači, da su cigarilosi za one koji nemaju baš puno vremena za uživanje!
Da li se dim iz cigarilosa uvlači u pluća?
Dim iz cigarilosa se ne uvlaći u pluća, kao što se ni dim iz tompusa ne uvlači!
Ovi dimovi su puni nikotina, pa se on lako usvaja preko sluzokože usne duplje. Ukoliko se dimovi ovih proizvoda uvuku slučajno u pluća, mogu izazvati opasan kašalj, ali i vrtoglavicu, nedostatak daha, znojenje, osećaj suvoće usta i druge povezane tegobe.
Naglašavamo i podvlačimo da, ukoliko ste već korisnik ovih proizvoda, nipošto ne uvlačite dim u pluća!
Pošto smo razjasnili osnovne razlike između cigara (tompusa), cigareta i cigarilosa, važno je nešto reći i o tome kako su tompusi zapravo nastali!
Priča o nastanku tompusa usko je vezana i za sam užitak konzumiranja i rituale koji su se ustanovili oko pušenja ovih najkvalitetnijih cigara koje su spravljane za istinske uživaoce duvana…
Početak priče o tompusima započinje Kolumbovim otkrićem Amerike 1492. godine. Naime, dospevajući na američko tlo, njegova posada susrela se sa domorocima koji listove duvana (do tada nepoznate biljke) motaju u listove drugih biljaka, najčešće kukuruza, pale i zatim stavljaju u nosne šupljine. Tako udišu dim mirišljavih štapića, koji je Kolumbovoj posadi odmah privukao pažnju, uprkos tome što sam Kolumbo nije dozvoljavao njegovo konzumiranje na svom brodu.
Nakon toga, tokom španskih osvajačkih pohoda u Srednjoj i Južnoj Americi, seme duvana je preneto u Španiju, čime je prvi put započet njegov uzgoj van oblasti u kojima je ova biljka bila autohtona. Kultura pušenja, žvakanja i ušmrkavanja duvana lagano se širila evropskim tlom, te su postepeno sva visoka društva 17. i 18. veka počela odvajati specijalne sobe u kojima su muškarci pušili i razgovarali o važnim političkim i društvenim pitanjima.
Da li znate?
Danas se lišće duvana uzgaja ne samo na Kubi, već i u Brazilu, Kamerunu, Dominikanskoj Republici, Hondurasu, Indoneziji, Meksiku, Nikaragvi i SAD-u.
Decenijama unazad opšte je mišljenje da su kubanski tompusi najbolji, ali Kubi poslednjih godina ozbiljno konkurišu Honduras i Nikaragva, pre svega zbog uvedenih strogih standarda u ove dve zemlje, za kojima Kuba drastično kasni. Problem je uglavnom kontrola kvaliteta duvana, koju Kuba nedovoljno i neadekvatno sprovodi.
Ipak, popularizacija samih tompusa doživela je pravu ekspanziju tek u drugoj polovini 20. veka, kada je kubanski lider Fidel Kastro sasvim slučajno u rukama svog šefa obezbeđenja ugledao čudnu, debelu cigaru i zatražio da je proba. Šef obezbeđenja je objasnio da njegov prijatelj, Eduardo Rivera, pravi te cigare, a Kastru su se veoma svidele, te je zahtevao da se počne sa pravljenjem istih takvih cigara isključivo za njega.
Osim toga, ubrzo su u strogoj tajnosti tompusi pravljeni isključivo za visoke zvaničnike Kube i Fidela Kastra, jer je lider Kube strahovao od atentata trovanjem preko cigare. Tako je proizvodnja i popularizacija tompusa započeta 1964. godine na Kubi, koja je i danas jedan od najvećih izvoznika ovog proizvoda.
Od iste godine, ove cigarete bile su poklanjane visokim zvaničnicima koji dođu na Kubu, a od 80-ih godina počela je njihova prodaja, iako u limitiranim serijama. Na primer, ekskluzivno izdanje kubanskih cigara marke Kohiba, proizvedeno je na 40. godišnjicu, bilo je predmet želja mnogih ljubitelja cigara širom sveta.
O ekskluzivnosti je govorila i cena – enormnih 18.846 dolara za elegantni drveni hjumidor u kojem se nalazi 40 ekskluzivnih cigara!
Kako je Tito zapalio svoj istorijski tompus u Beloj kući! – Tadašnji predsednik SAD-a, Nikson, primio je u zvaničnu posetu predsednika Jugoslavije, Josipa Broza Tita. U jednom trenutku, Tito je pred novinarima zapalio tompus, a Nikson je napravio opasku da se u Beloj kući ne puši, na šta je Tito smireno odgovorio: “Blago vama!”
Naravno, paljenje tompusa u tom trenutku u zvaničnoj poseti Americi bilo je provokativan potez iz najmanje 3 razloga: prvo, Amerika je već bila uvela embargo na uvoz tompusa, i uopšte namirnica, sa Kube, drugo, Tita je u to vreme tompusima snabdevao Fidel Kastro (kubanski lider), i treće, pušenje u Beloj kući zaista nije bilo dozvoljeno – piše biznis.telegraf.rs.
Konzumiranje tompusa nije toliko do uživanja u nikotinu, koliko do istinskog muškog rituala uživanja pravoj i kvalitetnoj cigari.
Ritual podrazumeva da se tompus nikada ne puši na ulici ili u kolima. Ona je stvorena da se na miru i sa užitkom konzumira, nikako na brzinu ili usputno.
Ona je skupa i zahteva posebnu pažnju i posvećenost.
Tompus se prvo, po vađenju iz omota, protlja između ruku kako bi se osetile različite mirisne note duvana.
Omiriše se, pa se tek onda upali. Stvorena je za zadovoljstvo tokom svakog momenta od trenutka od kada se otvori kutija i osete prvi mirisi duvana, do trena kada se cigareta pali i puši.
Kada je o samom paljenju reč, potrebno je upaliti je iznad plamena, ali ne direktno na njemu. Tompus treba pažljivo i lagano okretati, kako bi se ravnomerno upalila, i postepeno uvlačiti dim u usta. Naravno, važno je zapaliti je drvenim šibicama, jer one neće menjati miris duvana, a ne upaljačima ili brenerima.
Pre paljenja, u zavisnosti o kom tompusu se radi, potrebno je sekačem odseći vrh glave tompusa ili probuštii kapicu kako bi dim nesmetano mogao da ulazi u usta. Važno je ne zaseći previše duboko cigaru, da parčići duvana ne bi upadali u usta. Idealno je odseći do 1 cm duboko.
Dim se uvlači isključivo samo u usta, nipošto u pluća, na svakih minut ili minut i po. Što se tiče odštampane trake koja obavija tompus, a na kojoj najčešće stoji ime tompusa i zemlja porekla, ona se može skinuti pre ili posle paljenja tompusa, a može se i ostaviti kako bi Vam štitila prste od vreline. Mada, imajte na umu da se u Engleskoj ceni lošim manirom da traka ostane na tompusu i da se pušač hvali markom koji tompus puši!
Period u kom se ova vrsta rituala podrazumeva jeste uglavnom vreme posle večere. Mnogi muškarci imaju potrebnu da naporad dan završe kvalitetnim konjakom ili viskijem, koji najbolje idu uz ovu vrstu tompusa.
Zbog svoje specifičnosti i ekskluzivnosti, tompusi se poklanjaju i puše kada je neki specijalan i lep povod (rođenje deteta, svadba, sklapanje posla itd). Oni su rezervisani isključivo za nesvakidašnje prilike!
Kako se pravilno konzumira tompus (cigara) možete pogledati u sledećem youtube videu (Izvor: WannabeMagazine):
Svaki tompus ima svoju veličinu (dužinu i prečnik) i oblik.
Zajedno se ove karakteristike nazivaju “Vitola”. U praksi je trenutno u upotrebi nekoliko stotina Vitola, a tradicionalnim se smatra tek pedesetak.
Mogu se pronaći i Vitole određenih brendova koje proizvodi samo ova kompanija, a na Kubi, na primer, državna standardizacija kontroliše proizvodnju, te ukupna količina proizvedenih Vitola varira između 50 i 80.
Kao jedinica za merenje tompusa uzima se dužina i veličina prečnika, pa tako tompus sa velikim prstenom imaju jači ukus (sadrže više listova duvana u fileru), sagorevaju polako, ravnomerno i duže. Mnogi ljubitelji tompusa veruju da je širina prstena tompusa zapravo pravi parametar na osnovu kog prave izbor, ali ne treba zaboraviti ni dužinu tompusa , jer od nje zavisi dinamika po kojoj se razvijaju ukusi.
Kako navodi sajt cigarshaven.com, postoji veoma uslovna podela na osnovu veličine prstena:
Što se tiče oblika tompusa, obično su 2 glavna oblika Pareho i Figurado.
Pareho, ili ravna cigara (tompus), najčešće je dostupan oblik. Izgleda kao pravilni cilindrični štap sa zatvorenom glavom i otvorenim stopalom. Tompusi ove vrste razlikuju se po dužini i veličini prstena (prečnika). Moderni “klasični” oblici Pareha su Giant, Demi-Tasse, Korona, Lonsdale, Panatela, Robusto, Cigarillo, Toro i Churchill.
Istorijski gledano, originalni oblik tompusa bila je Corona, a vremenom je Panatela (duži i tanji) postao popularan.
Inače, tompusi Figurado imaju svoje specifične oblike, na primer, poput piramide ili torpeda. Glavne Figurado su:
Što je tompus veći, to je ukus bogatiji i puniji. Takođe, omogućava i bolje hlađenje tokom konzumiranja.
Tompusi velikog obima sporije gore i omogućavaju da tompus ima zaokruženiji i puniji ukus koji će sporije iznijansirati kompleksne ukuse, dok tanji tompusi sagorevaju brže i ukusi su skoncentrisani na jeziku, te mogu ostvariti malo oštriji i intenzivniji ukus.
Boja tompusa zavisi od omotača (wrapper-a), odnosno najvećeg lista duvana koji obavija tompus.
Svi omotači se najpre dele u 2 grupe:
Kada se radi o klasifikaciji tompusa, ona ne bi bila potpuna bez klasifikacije po bojama. Ranije su kompanije koje proizvode tompuse smišljale na desetine termina da bi označile nijanse omotača, a danas je većina njih smanjila broj najčešće korišćenih boja na 10.
Sve nijanse se uglavnom kategorizuju u 6 najpoznatijih grupa:
Izvor: Cigarshaven.com
Jačina ukusa tompusa može se naslutiti po boji – bleđe cigare su nešto blažeg ukusa, a tamnije jačeg.
Pušenje bilo kojih vrsta duvanskih proizvoda je štetno!
Potpuno je nebitno da li se radi o običnim cigaretama, cigarilosima, cigarama (tompusima), elektronskim cigarama itd, svako inhaliranje bilo čega što nije čist vazduh je štetno po Vaše zdravlje!
Mnogi ljubitelji tompusa poricaće ovu činjenicu izgovorom da se dim iz tompusa ne uvlači u pluća, te da nema opasnosti.
Ipak, iako se ovaj dim ne inhalira kroz sve respiratorne organe, nusprodukti sagorevanja duvana ostavljaju posledice po zdravlje usne i nosne duplje, te se u njima lako razvijaju tumori. Kod ljudi koji često puše tompuse, rak ždrela i uopšte grla vrlo je česta pojava.
Statistike američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) pokazuju da redovno pušenje tompusa povezano sa povećanim rizikom od karcinoma pluća, jednjaka, glasnih žica i usne duplje (usta, usana, jezika i grla. Osim toga, pronađena je povezanost i sa oboljenjima desni i ispadanjem zuba.
Ukoliko konzumirate tompuse, neće Vas zaobići ni ostale bolesti srca i pluća, kao što su emfizem, hronična opstruktivna bolest pluća, hronični bronhitis i nastanak ili pogoršanje astme. Čak od 4 do 10 puta je povećan rizik od smrti od raka usne šupljine, larinksa ili jednjaka u poređenju sa nepušačem, navodi sajt healthline.com.
Takođe, dim cigare sadrži više nitrozamina koji izazivaju rak, a pušenje istih je povezano sa većim rizikom od nekoliko drugih vrsta raka, kao što su kanceri pankreasa, bubrega, bešike, jetre, stomaka, kolorektalni, cervikalni, ali i nastanka mijeloične leukemije, navodi se na pomenutom sajtu.
Svi ovi kanceri nastaju zbog toga što se štetne čestice koje su deo dima, zadržavaju u ustima i, tokom gutanja pljuvačke, budu transponovana u organe digestivnog trakta, odakle se dalje putem krvi prenose do svih organa u telu. Njihova visoka koncentracija može izazvati dodatne tegobe, ali i taloženje u krvi, crevima, te indirektno izazvati rak.
Na sve to, pokazalo se da duvanski dim tompusa povećava rizik od nastanka raka, kako kod onih koji su aktivni pušači, tako i kod pasivnih pušača koji samo udišu dim koji dolazi od nečije cigare.
Poznat je i podatak da jedan tompus sadrži istu količinu nikotina kao cela paklica cigareta, kako se navodi na sajtu majoclinic.org, što drastično povećava Vašu zavisnost od cigareta, jer se visoke količine nikotina takođe mogu usvojiti preko usne duplje, bez uvlačenja u pluća.
Sigurno ne znate da će kozumiranje tompusa povećati rizik od prerane smrti zbog koronarne bolesti srca za čak 30%!
Tako je dim iz tompusa odneo nekoliko poznatih istorijskih smrti. Na primer, američki predsednik i general Ulises S. Grant umro je od raka prouzrokovanog preteranim pućkanjem tompusa.
Otac psihoanalize, doktor Sigmund Frojd, takođe je umro od raka usta i vilice!
Tompuse su pušile i mnoge druge poznate istorijske ličnosti: Vinston Čerčil (po kome je jedan od oblika tompusa dobio i ime), Karl Marks, Fidel Kastro, jedan od Rotšilda, Josip Broz Tito, Bil Klinton i mnogi drugi. No, malo njih je obraćalo stvarnu pažnju i na njihovu visoku štetnost po zdravlje!
Nadamo se da smo Vam pomogli u traženju svih važnih odgovora na pitanja koja ste imali. Što se tiče tompusa, ipak uživajte iz daljine u njima i nemojte ih pušiti, jer je zdravlje daleko važnije od užitka ili statusnog simbola!
Podeli članak:
