Kako je sve počelo…
Početak priče o tompusima započinje Kolumbovim otkrićem Amerike 1492. godine. Naime, dospevajući na američko tlo, njegova posada susrela se sa domorocima koji listove duvana (do tada nepoznate biljke) motaju u listove drugih biljaka, najčešće kukuruza, pale i zatim stavljaju u nosne šupljine. Tako udišu dim mirišljavih štapića, koji je Kolumbovoj posadi odmah privukao pažnju, uprkos tome što sam Kolumbo nije dozvoljavao njegovo konzumiranje na svom brodu.
Nakon toga, tokom španskih osvajačkih pohoda u Srednjoj i Južnoj Americi, seme duvana je preneto u Španiju, čime je prvi put započet njegov uzgoj van oblasti u kojima je ova biljka bila autohtona. Kultura pušenja, žvakanja i ušmrkavanja duvana lagano se širila evropskim tlom, te su postepeno sva visoka društva 17. i 18. veka počela odvajati specijalne sobe u kojima su muškarci pušili i razgovarali o važnim političkim i društvenim pitanjima.
Da li znate?
Danas se lišće duvana uzgaja ne samo na Kubi, već i u Brazilu, Kamerunu, Dominikanskoj Republici, Hondurasu, Indoneziji, Meksiku, Nikaragvi i SAD-u.
Decenijama unazad opšte je mišljenje da su kubanski tompusi najbolji, ali Kubi poslednjih godina ozbiljno konkurišu Honduras i Nikaragva, pre svega zbog uvedenih strogih standarda u ove dve zemlje, za kojima Kuba drastično kasni. Problem je uglavnom kontrola kvaliteta duvana, koju Kuba nedovoljno i neadekvatno sprovodi.
Ipak, popularizacija samih tompusa doživela je pravu ekspanziju tek u drugoj polovini 20. veka, kada je kubanski lider Fidel Kastro sasvim slučajno u rukama svog šefa obezbeđenja ugledao čudnu, debelu cigaru i zatražio da je proba. Šef obezbeđenja je objasnio da njegov prijatelj, Eduardo Rivera, pravi te cigare, a Kastru su se veoma svidele, te je zahtevao da se počne sa pravljenjem istih takvih cigara isključivo za njega.
Osim toga, ubrzo su u strogoj tajnosti tompusi pravljeni isključivo za visoke zvaničnike Kube i Fidela Kastra, jer je lider Kube strahovao od atentata trovanjem preko cigare. Tako je proizvodnja i popularizacija tompusa započeta 1964. godine na Kubi, koja je i danas jedan od najvećih izvoznika ovog proizvoda.
Od iste godine, ove cigarete bile su poklanjane visokim zvaničnicima koji dođu na Kubu, a od 80-ih godina počela je njihova prodaja, iako u limitiranim serijama. Na primer, ekskluzivno izdanje kubanskih cigara marke Kohiba, proizvedeno je na 40. godišnjicu, bilo je predmet želja mnogih ljubitelja cigara širom sveta.
O ekskluzivnosti je govorila i cena – enormnih 18.846 dolara za elegantni drveni hjumidor u kojem se nalazi 40 ekskluzivnih cigara!
Kako je Tito zapalio svoj istorijski tompus u Beloj kući! – Tadašnji predsednik SAD-a, Nikson, primio je u zvaničnu posetu predsednika Jugoslavije, Josipa Broza Tita. U jednom trenutku, Tito je pred novinarima zapalio tompus, a Nikson je napravio opasku da se u Beloj kući ne puši, na šta je Tito smireno odgovorio: “Blago vama!”
Naravno, paljenje tompusa u tom trenutku u zvaničnoj poseti Americi bilo je provokativan potez iz najmanje 3 razloga: prvo, Amerika je već bila uvela embargo na uvoz tompusa, i uopšte namirnica, sa Kube, drugo, Tita je u to vreme tompusima snabdevao Fidel Kastro (kubanski lider), i treće, pušenje u Beloj kući zaista nije bilo dozvoljeno – piše biznis.telegraf.rs.
U poglavlju “Kako razlikovati toliko veličina i oblika tompusa?” możda nisam dobro razumeo šta je to prečnik prstena, ali ako je u pitanju prečnik tompusa, mere od 26 do 45 mm izgledaju mi prevelike. Da nisu možda u pitanju, umesto milimetara, stoti delovi inča? (Kao što se na Zapadu obeležava kalibar municije.)