Uticaj zagađenog vazduh na produktivnost

Nekoliko studija pokazalo je da zagađenje vazduha smanjuje proizvodnju kako radnika na farmama tako i radnika u fabrikama. Kako se nivo ozona i zagađujućih čestica povećava, tako opada i fizička snaga radnika ali i kongitivne sposobnosti visokokvalifikovanih radnika.

Ali šta je sa produktivnošću radnika koji ceo dan sede za računarom? Skorašnja studija sprovedena u okviru call centra kineske agencije za putovanja otišla je korak dalje, počevši da prati kako zagađen vazduh može uticati na produktivnost.

Čak iako vaše zdravlje nije ugroženo do tog nivoa da bi ste morali da uzmete slobodne dane, male promene kao što su suzenje očiju, curenje nosa, grebanje u grlu mogu uticati  na produktivnost na poslu, navodi se u studiji.

Radnici u Ctrip agenciji su fakultetski obrazovani radnici. Oni ne provode radne dane u fabrikama niti na farmama, nego se bave isključivo radom sa klijentima preko računara i telefona.

Nekoliko aspekata poslovanja agencje je omogućilo da se pouzdano izoluje efekat zagađenja na produktivnost.

Prvo, agencija je vodila detaljnu evidenciju o produktivnosti svakog zaposlenog radnika: obavljeni pozivi svaki dan, dužina pauza, vreme prijavljivanja. Ctrip ima više call centara, a svi se usmeravaju kroz centralni sistem tako da ukupni uticaj nije određen lokalnim zagađenjem. S obzirom na to da ih klijenti zovu sa lokacija širom Kine, uspeli su da uporede efekte produktivnosti radnika koji su bili izloženi štetnom efektu zagađenja vazduha u odnosu na one koji nisu.

Rezultati studije

Analizirajući evidenciju zaposlenih agencije Ctrip, otkrivena je iznenađujuće velika povezanost između dnevnog nivoa zagađenosti vazduha i produktivnosti radnika.

U proseku, povećanje indeksa kvaliteta vazduha AQI (Air Quality Index) za 10 jedinica uticalo je na smanjenje broja poziva koje obrađuje zaposleni u Ctrip agenciji za 0.35%. To otkriće ukazuje da su sa su radnici 5% do 6% produktivniji kada je kvalitet vazduha ocenjen kao dobar (AQI 0-50) u poređenju kada je nezdrav (AQI 150-200). Ova studija je prva dokumenovala uticaj zagađenja vazduha na zaposlene koji svoj posao obavljaju u kancelarijama, ispred računara.

Štaviše, otkriveno je da je zagađenje vazduha uticalo na produktivnost čak i kada su nivoi zagađenja bili relativno niski. Otkriveni su značajni efekti na produktivnost pri nivoima zagađenosti od 100-150 AQI.

Iako je potrebno učiniti više istraživanja da bi se sa sigurnošću mogli utvrditi svi štetni efekti zagađenog vazduha, ono što je takođe poznato i dokazano je da zagađen vazduh umanjuje kongitivne fukncije. Čestice su dovoljno male da se apsorbuju u krvotok i dospevaju do nerava u centralnom nervnom sistemu, gde mogu da se talože duboko u moždanom stablu. To vremenom može dovesti i do zapaljenja centralnog nervnog sistema, kortikalnog stres i cerebrovaskuarnog oštećenja.

Takođe, veća i duža izloženost ultra finim česticama, prema novim studijama, povezuje se sa nižom inteligencijom i umanjenim sposobnostima u okviru kongitivnog domena. Ukoliko su negativni efekti na produktivnost u okviru ove studije registrovani kao rezultat smanjene kongitivne funkcije to bi moglo značiti da bi negativni uticaj zagađenja na produktivnost mogao biti največi na visokokvalifikovanim poslovima.

Sada postoje dokazi u više studija da zagađenje vazduha šteti produktivnosti radnika. Ovi efekti se javljaju kako u zatvorenom tako i na otvorenom prostoru i na različitim nivoima nezavisno od veština radnika. Takođe, negativni efekti nastaju i na nivoima zagađenja vazduha za koje se generalno smatra da spadaju u postojeće standarde i smernice kvaliteta vazduha.

Iako je štetnost po produkvinosti mala u poređenju sa ektremnijim efektima kao što su smrtnost i stanja koja zahtevaju hospitalizaciju, ipak mogu predstavljati važan trošak za društvo i kompanije.