Duvanski dim u zatvorenom prostoru
Vreme je slava i praznika tokom kojeg se treba opustiti i družiti, ali Vi uštogljeno i nezadovoljno sedite u stanu Vaših prijatelja koji gase desetu cigaretu u poslednjih sat vremena. Zadržavate dah stidljivo i već znate da će vam se, kada od njih krenete, odeća i kosa osećati na taj užasan miris.
Koliko ste puta, osim ovakve scene, imali prilike da vidite kako se Vaše dete zakašljava zbog duvanskog dima? Smeta li Vam kada Vaši ukućani puše tokom obroka, dok pijete kafu, dok gledate televiziju?
Da li ste znali da za taj užasan dim i miris postoji rešenje?!
Najpre malo edukativnih informacija o onome što toliko ne volite – o duvanskom dimu!
Šta je duvanski dim i zašto je štetan po zdravlje?
Istraživanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazala su da duvanski dim sadrži preko 7.000 hemijskih supstanci, od kojih najmanje 70 izaziva maligna oboljenja, a 250 hemijskih supstanci štetno na druge načine.
Duvanski dim je koktel toksičnih hemikalija. Sastoji se od dve vrste sastojaka:
- čvrste materije – sitne čestice(uglavnom pepeo i nusprodukti izgaranja – najčešće veličine oko 0,7 mikrona); mešavina su čvrstih materija i kapljica tečnosti suspendovanih u vazduhu. Neke od njih su tamne i moguće ih je videti golim okom, dok su druge izuzetno sitne i mogu se videti samo pomoću elektronskog mikroskopa. Ove sitne čestice su posebno opasne po zdravlje, jer su dovoljno male da uđu u pluća i mogu da izazovu peckanje očiju, curenje nosa ili čak plućne bolesti.
- gasoviti zagađivači (gasovi) – uključuju gasove povezane sa sagorevanjem, poput ugljen-monoksida ili azot-oksida. Ostali gasoviti zagađivači su organske hemikalije koje su odvojene od čestica, a nazivaju se isparljivim organskim jedinjenjima. Poznata kancerogena jedinjenja ove vrste su benzen i formaldehid.
Statistike jasno govore da svake godine u svetu prevremeno umre preko 7 miliona ljudi, a procene su da će taj broj do 2030. godine preći broj od oko 8 miliona ljudi. Na sajtu Instituta za javno zdravlje iz Kragujevca postoji podatak da u Srbiji godišnje prevremeno umre oko 15.000 ljudi zbog kontinuirane izloženosti duvanskom dimu.
Pušenje i duvanski dim su veoma štetni po zdravlje, kako samih pušača, tako i onih koji sa njima dele prostor. Istraživanje iz 2017. godine koje je sproveo Institut za javno zdravlje ,,Batut” pokazalo je da pušenje i izlaganje duvanskom dimu ima najštetniji uticaj na pluća i da se 85% svih oboljenja pluća povezuje sa kontinuiranim izlaganjem duvanskom dimu. Takođe, tu su i ostale bolesti koje se neretko javljaju: rak jednjaka, usne duplje, materice, prostate, želuca, pankreasa.
Izlaganje duvanskom dimu povećava i rizik od nastanka sledećih oboljenja: autoimunih bolesti, osteoporoze, kardio-vaskularnih, plućnih i očnih bolesti, ali i problema sa pljuvačnim žlezdama, oštećenjem desni i zuba. Prve na listi oboljenja u vezi sa duvanskim dimom su oduvek bolesti pluća, kanceri, leukemija i sterilitet.