PM čestice od A do Š!

Članak poslednji put ažuriran September 6, 2021
Author: Jelena Bazovic Content & Copywriter

Umesto idilične zlatne jeseni koja se provodi u prirodi, proteklih godina nas redovno zateknu tmurni i čađavi dani, puni smoga. Šetnja u prirodi postaje nemoguća, pa tada radije izaberemo zatvoren prostor gde možemo sigurno disati!

Kako iz godine u godinu situacija sa zagađenim vazduhom postaje sve alarmantnija i nezdravija u Srbiji i regionu, postalo je uobičajeno zatvarati se u kuću i pre same zime.

Jedan od najvećih zagađivača vazduha su tzv. PM čestice!

Šta su i kako nastaju, kako se klasifikuju, zbog čega su nezdrave, kojim bolestima doprinose i da li pomažu maske u zaštiti od njih, pronaći ćete u narednim poglavljima!

Šta su PM čestice i kako nastaju?

PM čestice (Particulate matter), iliti suspendovane čestice, jesu sitne čestice koje se nalaze svuda u vazduhu oko nas.

Najčešće se obraća pažnja na one veličine PM10 i PM2.5, ali postoje i PM4, i najsitnije PM1 čestice.

Veličina čestice direktno utiče na njihov prenos kroz atmosferu, efekat u životnoj sredini i uticaj na ljudsko zdravlje!

Brojevi uz oznaku PM označavaju njihovu veličinu. PM10 čestica ima veličinu 10μm i manje, čestica PM2.5 ima veličinu 2.5μm i manje, a PM1 ima veličinu samo 1μm!

 

Prema tome kako nastaju i odakle dolaze kao posledica, mogu biti:

  • prirodnog i
  • antropogenog porekla.

PM čestice prirodnog porekla

PM čestice prirodnog porekla mogu doći iz širokog spektra prirodnih pojava na Zemlji.

Neke čine površinski sloj zemlje u vidu prašine, neke se stvaraju kao posledica velikih talasa i balončića koji raspršuju vodu i so, pa kada se sitne čestice vode ispare iz vazduha, ostaju sitne PM čestice u vidu morske soli.

Prirodne PM čestice mogu biti i posledica, tj. rezultat, različitih gas-čestica konverzija u atmosferi.

Takođe, mogu biti posledica vulkanskih erupcija posle kojih se sumpor koji su one izbacile u atmosferu vezuje za razna druga jedinjenja, panastaju sulfatni aerosoli.

PM čestice ovog tipa javljaju se i kao posledica spontanih i sporadičnih prirodnih šumskih požara na planeti Zemlji prilikom kojih dolazi do sagorevanja drveta.

U PM čestice prirodnog porekla spadaju i sekundarne čestice nastale oksidacionim procesima, ali i polen, biljni vosak, pustinjska prašina podignuta iz predela gde duvaju jači vetrovi itd.

Živa bića na Zemlji su na ove PM čestice uglavnom adaptirana, a osetljivost na njih javlja se kod osetljivijih kategorija u vidu alergija, navodi prof. dr Dragana Đorđević, naučni savetnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

Osim ovih prirodnih, postoje i PM čestice antropogenog porekla, koje su znatno problematičnije i nezdravije!

PM čestice antropogenog porekla

PM čestice antropogenog porekla su uglavnom posledica nekakvih mehaničkih procesa koji su plod čovekovog delovanja i života na planeti Zemlji.

One nastaju primarno kao posledica, odnosno rezultat, delovanja više različitih procesa poput raspršivanja, sagorevanja uglja, nafte i ostalih prljavih derivata zarad proizvodnje struje i grejanja, zatim sagorevanje goriva u avio, auto i brodskom saobraćaju, paljenje industrijskog i komunalnog otpada, čestičnih ostataka poput onih koji se javljaju u čeličanama i livnicama tokom proizvodnje i kao ostatak tokom proizvodnje industrijske robe širokog spektra (tekstil, staklo, plastika itd).

Dr Dragana Đorđević navodi u svom tekstu da čestice antropogenog porekla doprinose ukupnoj količini čestica na ovoj planeti u procentu od čak 60%! Zbog toga one predstavljaju ključan element u sagledavanju, razumevanju i rešavanju problema sa PM česticama iz našeg okruženja!

Tako aerosol velikih gradova dobija smešu PM čestica i iz prirodnih i iz antropogenih izvora, što znatno otežava disanje i opstruira zdravlje pojedinaca! Posebno su po zdravlje štetne sekundarne PM čestice kojima se u našoj državi ne poklanja dovoljno pažnje!

Sekundarne PM čestice – Nastaju kao produkt gasova (uglavnom sumpornih i azotnih) koje izbacuju u atmosferu, na primer, termoelektrane. Molekuli gasova, sumpora i azota, najčešće će stvoriti posle nekog vremena, pod fizičkim i drugim atmosferskim uslovima, malu česticu. Takve čestice nazivaju se sekundarnim PM česticama, one su znatno manje (mere se u nanometrima), imaju sposobnost da se vezuju za druge PM čestice, a mogu dospeti u alveolarne predele pluća, pa i krvotok čoveka. Ovo ih čini izuzetno opasnim po ljudsko zdravlje! – naveo je za Danas dr Vladimir Đurđević, vanredni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu. (TEXT: https://www.danas.rs/drustvo/sagorevanje-uglja-najveci-izvor-zagadjenja-cesticama-pm-25-u-srbiji/ )

Sekundarne PM čestice – I dalje bez rešenja za sistemska merenja u našoj zemlji!

U našoj zemlji ne postoji racionalno rešenje, niti jasno određen način da se makar donekle odrede nivoi sekundarnih PM čestica.

Kako su neke studije pokazale, količina ovih čestica se može povećati i više puta u određenim fizičkim uslovima (poput visoke vlažnosti i niskih temperatura) pogotovo u zimskom periodu kada termoelektrane i toplane rade punom parom.

Problem sa sekundarnim PM česticama jeste u tome što merne stanice koje se koriste za utvrđivanje kvaliteta vazduha ne mogu uopšte utvrditi odakle je i na koji način došlo do stvaranja sekundarnih PM čestica!

One čak ni ne prave razliku između primarnih i sekundarnih, već samo mere nivo PM čestica u datom trenutku!

Zbog toga se ne može samo posmatrati koja postrojenja su najproblematičnija u emitovanju primarnih PM čestica, već i koji deo od ukupnog broja čestica ima poreklo od ispuštenih gasova i odakle zapravo dolaze ti gasovi, naveo je prof. Vladimir Đurđević.

Zato se mora poći od hemijske analize čestičnih zagađivača, koja bi utvrdila koji polutanti su kojeg porekla i time prikazala širu i dublju sliku o tome šta i odakle dolazi.

Takođe, ovaj nedostatak u merenjima pruža dovođenje u nedoumicu oko tumačenja statističkih podataka. Naime, Godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) navodi da su individualna ložišta građana i male toplane odgovorne za 77% zagađenja PM2.5 česticama. Ovo nije prikazano na pravi način, jer pomenuti Izveštaj ne prikazuje sekundarne PM čestice, već sve zajedno tumači kao primarne.
Kada bi se utvrdilo koja količina čestica je nastala sekundarno, a koja primarno, statistička slika ovih procesa bila bi drugačija, a zagađivači bi u visokom procentu bile i termoelektrane, druge grane industrije itd.
Verovatno je zbog toga i tim naučnika iz SAD-a, Kine i Kanade utvrdio da sagorevanje uglja za proizvodnju struje učestvuje u ukupnom nivou zagađenja PM2.5 čestica sa 19,7% u našoj zemlji. Takođe su naveli da individualna ložišta učestvuju u tom zagađenju tek sa 16,4%, dok su na trećem mestu prirodni pesak i prašina sa 12,6%.

Zašto su PM čestice štetne po ljudsko zdravlje?

Kako se u PM česticama različite veličine emitovanih sagorevanjem lignita i mrkog uglja mogu pronaći tragovi žive, molibdena, selena, arsena, hroma, mangana, talijuma one mogu zbog svoje izuzetno male veličine dospeti do alveola u plućima i veoma su štetne po ljudsko zdravlje!

Zatim, prilikom sagorevanja nafte emituju se čestice sa vanadijumom i niklom, koji su takođe veoma toksični!

Industrija obojene metalurgije emituje čestice olova, arsena, kadmijuma, bakra, cinka, dok su nikl i hrom uglavnom ostaci u industrijama čelika i gvožđa.

Sve PM čestice koje sadrže ova jedinjenja, a uglavnom ih većina sadrži u mestima gde su prisutne velike pomenute industrije koje ne vode računa o nivoima zagađivanja životne sredine, izuzetno su opasne po zdravlje ne samo čoveka, već i ostalih živih bića!

Kako navodi magazin Lepa&Srećna, PM čestice su odgovorne za 5.400 smrti svake godine u Srbiji!

One se udisanjem talože u najdubljim predelima pluća, unoseći sa sobom i teške metale koji su izuzetno štetni po zdravlje!

U najkritičniju grupu spadaju mala deca, trudnice i stari ljudi, kao i oni koji imaju plućne i kardiovaskularne bolesti.

POGLEDAJTE JOŠ: EKO STRAŽA – Kako suspendovane čestice uništavaju mozak naše dece i njihovo zdravlje za ceo život (VIDEO)https://www.facebook.com/watch/?v=578336489991712

 

Preporuka Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut je da starije i osetljivije osobe ostanu kod kuće u danima kada je povećana koncentracija PM čestica u vazduhu, da ne otvaraju previše često svoje prozore i da eventualno koriste, ukoliko su u mogućnosti, neki vid prečišćivača vazduha u zatvorenom prostoru.

American Heart Association je utvrdila da izloženost PM2.5 česticama tokom samo nekoliko sati nedeljno može izazvati smrtnost od kardiovaskularnih bolesti, dok dugoročna izloženost od nekoliko godina povećava rizik od kardiovaskularnog mortaliteta i smanjuje očekivani životni vek populacije u rasponu od nekoliko meseci do nekoliko godina.

Istovremeno, ukoliko se smanji izlaganje PM2.5 česticama u periodu od nekoliko godina, smanjuje se i mogućnost kardiovaskularnog mortaliteta.

U slučaju većih koncentracija i dugoročnoj izloženosti mogu uticati na povećanje krvnog pritiska, nedostatak daha, srčani i moždani udar, pojavu drugih kardiovaskularnih oboljenja, raka itd.

Jasno je da, kako ove čestice sa sobom nose razne teške metale, mogu izazvati široki spektar različitih oboljenja!

Takođe, PM10 čestice mogu izazvati iritacije nosa, grla, ždrela, kratak dah, kašljanje, umanjene plućne i srčane funkcije, prevremene porođaje, nisku masu novorođenčeta, kancer, astmatične napade i još mnogo toga drugog.

Istraživanja su pokazala da zagađenje PM česticama može dovesti do lakšeg prenošenja Kovida 19, jer se virus vezuje za ove čestice koje udisanjem dospevaju čak do alveolarnih predela pluća, te je time prenošenje ovog virusa dodatno potpomognuto.

Gde je najgore?

Agencija za zaštitu životne sredine dostupnim podacima pokazuje da 7 od 13 područja u Srbiji ima preko dozvoljenih vrednosti zagađen vazduh teškim metalima (poput olova i nikla)!

U grejnoj sezoni, a često i van nje, kada nastupe dani bez daška vetra, najgore prolaze područja Beograda, Užica, Valjeva, Kragujevca, Sremske Mitrovice, Pančeva i Bora gde često bude prekoračenih granica i za više materija u vazduhu!

Sve ovo je pogubno po zdravlje građana Srbije, pa i ne čudi što imamo ogroman broj bolesnih ljudi od raznih kardiovaskularnih, plućnih, malignih i drugih bolesti.

PROČITAJ JOŠ I : Monitoring Analiza Suspendovanih čestica na lokaciji Beograd (Srbija) i Ispra (Italija) tokom zimskog perioda koji je objavila SEPA (TEXT)http://www.sepa.gov.rs/download/MONITORING_ANALIZA_SUSPENDOVANIH_CESTICA.pdf

Pomažu li hirurške maske u zaštiti od PM čestica?

Jedno od pitanja koje se nameće jeste da li pomažu hirurške maske u zaštiti od PM čestica kada smo vani.

One zapravo mogu pomoći kada je potrebno zadržati na maski PM10 čestice koje će se uglavnom zadržati na površini maske. Potrebno ih je samo redovno menjati.

Kada se radi o PM2.5 i PM1 česticama, hirurške maske nisu preporučljive kao vid zaštite, jer sitne rupice na njima ne mogu zadržati tako male čestice, te će ove PM čestice lagano prolaziti kroz masku i Vi ćete ih udisati!

Najbolji način da se zaštitite od ovih ultrafinih PM čestica jeste da ograničite svoje aktivnosti napolju koliko god možete!

Jedan od načina na koji se možete zaštititi od PM čestica u zatvorenom prostoru jeste adekvatan prečišćivač vazduha.

Pogledajte izbor najboljih prečišćivača vazduha koje smo za Vas pripremili: Koji prečišćivač vazduha kupiti u 2021.? Kompletan vodič .

Podeli članak: