Naslovna Destilovana voda od A do Š : Sve što treba da znate!

Destilovana voda od A do Š : Sve što treba da znate!

Članak poslednji put ažuriran 1. januar 2024. 21:17

Destilovana voda!

Zdrava za svakodnevno konzumiranje ili običan mit?

Svet zdravlja i ovog puta u misiji da odgovori na sva značajnija pitanja o konzumiranju određenih zdravih ili štetnih stvari, ali i u razbijanju mitova o nekim štetnim stvarima koje svakodnevno konzumiramo!

Destilovana voda
Foto: Shutterstock
(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});

Šta je destilovana voda? 

Destilovana voda se dobija procesom destilacije.

Destilacija je način razdvajanja tečne smeše hemijskih jedinjenja fizičkim procesom isparavanja i potom kondenzovanja sastojaka smeše. Koristi se u cilju izolovanja ili prečišćavanja jednog ili više jedinjenja koji se nalaze u smeši.

Dakle, cilj je izdvajanje čvrstih jedinjenja promenom agregatnog stanja vode.

 

Kako se dobija destilovana voda?

Postoje dve vrste destilacije:

  • jednostavna (prosta) destilacija (kada se smeša sastoji od samo dva elementa koja treba razdvojiti)
  • frakciona destilacija (kada je smeša sastavljena iz više frakcija koje je potrebno razdvojiti)

Proces proste destilacije odvija po sledećim fazama: u destilatoru zagrevamo određenu količinu vode na početnih 80⁰C, isparava i odlazi u kondenzator kroz koji se hladi, vraća se u tečno stanje i silazi u posudu za prihvatanje destilata. Ovim procesom voda prelazi iz tečnog u gasovito, pa hlađenjem ponovo u tečno stanje, da bi se oslobodila čvrstih i gasovitih materija.

Foto: Wikipedia.org

Voda se tako oslobađa kiselinskih i baznih oksida hlora, azota, sumpora, fosfata i dr. Takođe, u tokom ovog procesa oslobađa se i metala, minerala (poput magnezijuma, kalcijuma, natrijuma itd) i teških metala (poput olova, žive, mangana, molibdena, hroma, nikla) kojih ima u primesama u pijaćoj vodi.

Kada voda dospe u gasovito stanje u destilatoru, jedinjenja poput hlora i amonijaka takođe prelaze u gasovito stanje, ali se prilikom prolaska kroz hladan kondenzator, uglavnom vraćaju u tečno agregatno stanje i ostaju u destilovanoj vodi.

Tek kada se temperatura prilikom destilacije podigne na 100⁰C, a sva voda pređe u gasovito agregatno stanje, smatra se da je proces destilacije postignut.

Krajnji proizvod je, na jednoj strani destilovana voda sa manjim procentom minerala, (teških) metala i drugih jedinjenja, a na drugoj strani suvi ostatak.

Frakciona destilacija vode

MOŽDA VAS ZANIMA

Srebrna voda - Sve što morate da znate pre upotrebe

Srebrna voda - Sve što morate da znate pre upotrebe Pročitaj više

Frakciona destilacija je proces kojim se komponente u hemijskoj smeši razdvajaju na različite delove (nazvane frakcije) prema različitim tačkama ključanja . Frakcionisana destilacija se koristi za prečišćavanje hemikalija, a takođe i za odvajanje smeša za dobijanje njihovih komponenti.

Koristi se kao laboratorijska tehnika i u industriji, gde proces ima ogroman komercijalni značaj. Hemijska i naftna industrija se oslanjaju na frakcionu destilaciju.

Proces frakcione destilacije

Para iz ključanja rastvora se prenosi duž visoke kolone, nazvane frakcionim stupcem. Kolona je upakovana plastičnom ili staklenom perlom kako bi se poboljšala separacija, obezbeđuje se veća površina za kondenzaciju i isparavanje. Temperatura kolone se postepeno smanjuje duž svoje dužine.

Komponente sa višim tačkama ključanja vrše kondenzaciju na kolonu i vraćaju se u rastvor ; komponente sa donjim tačkama ključanja prolaze kroz kolonu i prikupljaju se blizu vrha. Teoretski, imaju više perlica ili ploča koji poboljšavaju razdvajanje, ali dodavanje ploča takođe povećava vreme i energiju potrebnu za završetak destilacije.

Razlika između jednostavne destilacije i frakcione destilacije

Frakcionisana destilacija se razlikuje od jednostavne destilacije jer frakcionirna kolona prirodno razdvaja jedinjenja na bazi tačke ključanja. Moguće je izolovati hemikalije koristeći jednostavnu destilaciju, ali to zahteva pažljivu kontrolu temperature, jer se samo jedna ,,frakcija” može izolovati u isto vreme.

Takođe,  jednostavna destilacija je brža i koristi manje energije, ali je stvarno korisna samo ako postoji velika razlika između tačaka ključanja željenih frakcija, tj. temperature mora da bude viša od 70 stepeni celzijusa). Ako je u pitanju samo mala razlika u temperaturi između frakcije, bolje je koristiti frakcionu destilaciju.

Koja je pH vrednost  destilovane vode?

pH meri koncentraciju vodoničnih jona u rastvoru na bazi vode. Ako je niža – znači da ima više vodoničnih jona, ako je veća – manje je jona vodonika u tečnosti.

Skala se kreće od 1 do 14. Ako je niža od 7, onda je kisela – baš kao sirće čiji je pH 2 – a ako je veća od 7 – alkalno/bazna je – kao izbeljivač, sa stopom od 13,5 pH. Vrednost 7 se smatra neutralnom, a to je pH prečišćene vode.

Uobičajeni pH za vodu je između 6,5 i 8,5. pH vrednost nam može otkriti šta se se nalazi u vodi – niži pH može značiti da se u vodi nalaze teški metali, dok viši pH čini teške metale manje dostupnim, dakle manje toksičnim. Ako ste čuli za tvrdu vodu, to je voda koja sadrži mnogo minerala (prolaskom kroz stare cevi, na primer).

pH destilovane vode je neutralno – 7.

Časa puna destilovane vode
Foto: Unsplash.com

Da li destilovana voda provodi struju?

Da li ste znali da destilovana voda ne provodi struju? Naime, kako ona nema jone – naelektrisane čestice soli, nije moguća provodljivost, ili je moguća izuzetno niskog intenziteta. Tako destilovana voda ne spada u elektro-provodnike.

Da li je destilovana voda isto što i demineralizovana voda?

Razlika između ovih voda je način dobijanja i kvalitet vode koja je krajnji rezultat.
Mnoge vode koje se nude na našem tržištu se nazivaju destilovanim vodama, a zapravo su samo demineralizovane, iliti tzv. DEMI vode.

To nikako nije isto.

(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});

Demineralizacija se vrši uklanjanjem određenih minerala (najčešće magnezijuma i kalcijuma) iz vode. To se može izvršiti jonizatorima, finijim filterima ili reverznim osmozama. Dakle, proces demineralizacije vode je potpuno drugačiji nego proces destilacije.

Demineralizacija se vrši fizičko-hemijskom metodom odvajanja pozitivnih i negativnih jona iz vode pomoću suprotno polarizovanih granula smole u demi kolonama kroz koje pod pritiskom protiče voda. Ovaj proces se dobija najčešće raznim vrstama jonizatora koji oslobađaju vodu od širokog spektra minerala.

Moramo naglasiti da se demineralizacijom voda u većoj meri oslobađa minerala, metala i ostalih jedinjenja nego destilacijom. Verovatno i zbog toga što se tokom demineralizacije kombinuje više različitih načina obrade vode, dok je kod procesa destilacije sve svedeno na ograničene mogućnosti menjanja agregatnih stanja vode.

da li je destilovana voda isto što i demineralizovana voda

Gde se koriste destilovana voda i demineralizovana (demi) voda?

Najčešća primena destilovane vode je u :

  • medicinskim ustanovama
  • prehrambenoj industriji
  • laboratorijama
  • stomatološkim ordinacijama
  • velikim industrijskim pogonima za potrebe rashlađivanja uređaja.

Destilovana voda koja se koristi za intravenozne rastvore, injekcije i druge medicinske svrhe, uglavnom nosi naziv redestilata, što govori da je prošla kroz dva procesa destilacije radi većeg stepena čistoće.

(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});

Dok se demineralizovana, iliti DEMI voda, koristi i u kućnoj radinosti:

  • za pegle na paru
  • hladnjake automobila
  • antifrize
  • akumulatore
  • fotohemiju itd.

Upotreba demineralizovane i destilovane vode za kućne aparate omogućava da aparati traju duže, jer ih čuvaju od taloženja kamenca i drugih nečistoća koje bi ostajae kao posledica korišćenja vode iz vodovoda.

Da li je zdravo piti destilovanu vodu?

Iako se destilovana voda u principu može koristiti za piće, nije preporučena njena svakodnevna upotreba u dužem periodu i nije zdravo konzumirati isključivo nju.

Destilovana voda je oslobođena minerala, metala i drugih jedinjenja koji su potrebni Vašem zdravlju! Lišavajući svoj organizam ovih primesa iz vode, može doći do problema sa zdravljem, jer je Vašem organizmu potrebna određena doza magnezijuma, kalcijuma, natrijuma i drugih jedinjenja iz vode, kao i normalne pH vrednosti i balans elektrolita u organizmu.

MOŽDA VAS ZANIMA

Šta je alkalna voda i da li je zdrava za piće?

Šta je alkalna voda i da li je zdrava za piće? Pročitaj više

Neke studije su pokazale povezanost između konzumiranja vode sa manjkom kalcijuma i magnezijuma i umora, grčeva u mišićima, slabošću i bolestima srca. Takođe, destilovana voda Vam neće omogućiti jednaku hidriranost kao voda sa česme, već će Vam se tražiti u većim količinama što može dodatno opteretiti Vaše bubrege.

Preporučeno je da ljudi koji poste, mala deca, onkološki bolesnici, novorođenčad i sportisti ne konzumiraju destilovanu vodu kako bi izbegli elektrolitske neravnoteže, a pogotovo ukoliko ne konzumiraju i druge vrste vode preko kojih mogu dobiti potrebne minerale.

Ipak, potrebno je naglasiti da u određenim delovima naše zemlje postoje veliki problemi sa pijaćom vodom, jer ona uglavnom sadrži visoke koncentracije raznih štetnih jedinjenja, pa je važno da potrošači pronađu alternativne izvore vode, poput kupovnih, prečišćivača i omekšivača vode koji će dati kvalitetniju vodu i dr.

Da li je destilovana voda isto što i prečišćenja voda?

 

MOŽDA VAS ZANIMA

Koliko vode treba piti dnevno?

Koliko vode treba piti dnevno? Pročitaj više

U suštini nema razlike između destilovane i prečišćene vode osim procesa prečišćavanja koji se koristi. Dok se destilovana voda podvrgava procesu destilacije, prečišćena voda se obrađuje na razne druge načine.

Još jedna ogromna razlika do koje dolazi u ovim procesima je da destilacija vode rezultira vodom kojoj nedostaju prirodni minerali, uključujući kalcijum i magnezijum, koji mogu biti izuzetno korisni za vaše zdravlje. Prečišćena voda, međutim, sadrži ove važne minerale dok i dalje uklanja hemikalije i nečistoće koje se nalaze u vodi.

(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});
5 1 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments