Da bismo objasnili sve postojeće tehnologije prečišćavanja vode, moramo prvo objasniti razliku između filtriranja i prečišćavanje vode…
Ona je ključna da bismo pravilno upotrebljavali ta dva termina koja označavaju dva različita procesa i manipulisanjem vodom.
Iako označavaju dva različita procesa, postoji nešto što im je zajedničko – čine da voda bude čistija, tj. menjaju njena fizička i hemijska svojstva.
Mnoga domaćinstva zbog lošeg kvaliteta vode iz gradskih vodovoda kupuju flaširanu vodu. Na godišnjem nivou to je veoma skupa investicija i predstavlja dobar deo kućnog budžeta. Navešćemo samo neke od prednosti filtrirane vode:
Ova dva termina se uporedo koriste, ali zapravo označavaju dva različita tretmana vode:
Obuhvata širok spektar metoda pomoću kojih se voda filtrira. Osnovna je metoda mehaničkog uklanjanja dispergovanih čestica iz vode. Filtracioni sistemi su upravo stvoreni za filtriranje vode koja je već na određeni način tretirana, poput vode koja dolazi iz naših slavina.
U zavisnosti od toga koliko je voda zagađena, biraju se i metode filtriranja, a samim tim i tipovi aparata koje eventualno možete odabrati za svoj dom.
Metode filtracije su:
Predstavlja prečišćavanje kojim se uklanjaju takođe štetni zagađivači, ali se to u ovom slučaju vrši najčešće određenim hemikalijama, poput joda ili hlora kojima se uklanjaju štetne hemijske i biološke materije, kao i čvrste supstance i gasovi. Ovako prečišćena voda koristi se u specijalne namene.
Jedna od metoda je prokuvavanje vode koje ubija štetne mikroorganizme, ali ih ne prečišćava u potpunosti. Takođe, hlor se i dalje zadržava u prokuvanoj vodi.
Druga metoda je dodatno dodavanje hlora ili joda, ali se sa ovim hemijskim jedinjenjima mora oprezno postupati, jer višak ovih hemikalija može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.
Postoje različite tehnologije filtracije vode koje su dugi niz decenija razvijane. Koja tehnologija filtracije se primenjuje zavisi od toga koji tip i veličinu čestice/jedinjenja želite da izbacite iz vode.
Sledeća tabela daje pregled različitih tehnologija filtracije i veličine i tipova čestica koje prečišćavaju određene tehnologije.
Predstavlja filtriranje krupnijih čestica iz vode, poput sitnog peska, polena, sitnih komadića gvožđa iz vodovodnih cevi, ostalih čestica prljavštine itd. Takva mehanička filtracija se uglavnom sprovodi pomoću predfiltera koji se nalaze u uređajima za filtriranje vode. Predfilteri služe da zadrže svu krupniju prljavštinu iz vode.
Mikrofiltracija je takođe zasnovana na membranskoj filtraciji. Voda se pod pritiskom usmerava kroz polupropusnu membranu (koja ima pore 1.0- 0.1µm).
Ova faza filtriranja je karakteristična za uklanjanje jedinjenja gline, odnosno mulja nastalog od iste. Predstavlja fazu između peščane i ultrafiltracije. Njome se mogu zadržati i mikroorganizmi poput bakterija.
Takođe jedan vid filtriranja po principu membranske tehnologije. Razlika je jedino u tome što se jedinjenja velikih molekulskih masa zadržavaju na membrani, dok jedinjenja mali molekulskih masa i molekuli vode prolaze kroz membranu.
Ova tehnologija filtriranja razlikuje se od prethodnih i narednih samo po veličini pora polupropustljive membrane. Ultrafiltracijski opseg je 0,01 mikron, što znači da će membrana/filter na sebi zadržati viruse i razne druge koloide.
Tehnologija nanofiltracije vode razvija se poslednje dve decenije. Danas se najčešće upotrebljava oko omekšavanja vode, uklanjanja boje i mikro materija iz vode.
Prolaskom kroz membranu odvija se separacija, a ovaj vid filtracije se koristi za uklanjanje organskih supstanci poput mikro polutanata i multivalentnih jona. Membrana prilikom nanofiltracije zadržava jedinjenja veličine 0,001 mikron.
Hiperfiltracija se izvodi takođe membranskim tehnologijama. Radi se o principu filtriranja vode pomoću tzv. reverzne osmoze.
Ovakav sistem filtracije poznat je više od jednog veka, ali se tek šezdesetih godina prošlog veka počela koristiti u komercijalne svrhe. Iz vode se izdvajaju jedinjenja koja su veličine do 0,0001 mikron. Najdelikatniji je vid prečišćavanja vode dostupan velikom broju ljudi.
Filtracija vode u domaćinstvima se može vršiti na više načina, a uglavnom se deli na dve varijante u odnosu na to koliku količinu vode želite da filtrirate, gde želite postaviti filtrator i šta tačno želite da isfiltrirate iz vode. Stoga, podela sistema za filtraciju svodi se na:
Ova vrsta uređaja uglavnom podrazumeva tipove uređaja koji nemaju visok kapacitet u filtriranju vode. Najčešće se radi o aparatima za jedno točeće mesto. Svakako u ovu grupu uređaja spadaju jug aparati, desktop uređaji, filteri koji se postavljaju na slavine i uređaji koji se postavljaju ispod sudopere, a koji sadrže složenije sisteme filtriranja (poput onih po principu reverzne osmoze ili kombinacijom više tehnologija filtriranja).
Ovaj tip aparata Vam prvo padne na pamet kada pomislite na filtriranje vode. To je onaj dobro poznati uređaj koji često vidite na kuhinjskoj, radnoj površini Vaših prijatelja ili ga koristite u kuhinji na poslu da biste popili čašu čiste vode.
Prečišćivač vode tipa jug je oblika bokala/vrča i stoji kao zaseban aparat na radnoj površini u vašoj kuhinji. Samim tim, ovaj uređaj filtrira manju količinu vode, a obično ovakvi aparati imaju bokal ukupne zapremine do 3L vode. Obično poseduju neki tip mehaničkog filtera koji uklanja krupnije čestice ili neku vrstu karbonskih filtera (često stvorenih od aktivnog uglja kokosovog drveta) koji će “upijati” hlorna jedinjenja u sebe.
Mogu se naći i bokali-filtratori koji poseduju filter obogaćen baktericidnim srebrom, koji dodatno steriliše vodu. Kapacitet uloška/filtera je maksimum do 500L, i to kod onih skupljih filtera i filtera složenije izrade, dok kod onih jeftinijih uređaja, filter može isfiltrirati najviše do 300-350L vode i posle toga ga morate zameniti.
Prednosti ovog tipa uređaja jesu to što su kompaktni, prenosivi, moguće je njima popraviti ukus, miris i boju vode, ukloniti krupnije čestice i hlor iz vode. Takođe, ovaj tip filtratora vode pogodan je za ljude koji i na svom putovanju žele piti filtriranu vodu. Prednost može biti i činjenica da ovi filtratori propuštaju sve minerale iz vode koji su potrebni vašem organizmu i ne menjaju PH vrednost vode.
Mane ovakvog tipa uređaja jesu, svakako, mala količina filtriranja vode po satu, kao i kraći vek filtera. Budite spremni da kod ovog tipa filtratora obično “sačekate” na čistu vodu do 10-ak minuta po bokalu/vrču. To je i razlog što se ovi filtratori uglavnom koriste samo za filtriranje vode za piće. Ukoliko želite filtriranu vodu i za kuvanje, pranje posuđa ili održavanje higijene u kuhinji, bolje je uzeti neki uređaj koji se postavlja na slavinu ili ispod sudopere.
Kada se pak radi o desktop uređajima, na našem tržištu se može naći mnoštvo raznolikih aparata ovog tipa. Na njih je proteklih decenija stavljena posebna pažnja, pa jedan od ovih uređaja može odlično upotpuniti enterijer Vaše kuhinje svojom lepotom i elegantnošću. Osim elegancije u izgledu, ovi aparati sadrže uglavnom i dodatke u vidu upravljanja putem telefona, zatim postojanje elektronskog indikatora koji automatski signalizira vreme zamene filtera, displejima na touch, svetlosnim i zvučnim signalima itd.
Na tržištu se može naći dosta različitih tipova starije i novije generacije. Oni novije generacije poseduju ukrštene tehnologije filtriranja. Tako se najčešće u njima nađe poli-propilenski pred filter, ili propilensko-ugljeni filter koji zadržava one krupnije čestice i jedinjenja, a zatim polupropustljiva membrana po principu reverzne osmoze koja uklanja i najfinija jedinjenja iz vode. Voda se onda povlači kroz keramički post-filter koji je ujedno i mineralizator, jer oplemenjuje vodu magnezijumom.
Ove vrste uređaja mogu i zagrevati i hladiti vodu, osim što je prečišćavaju. Kapacitet prečišćene vode varira od uređaja do uređaja, pa preporučujemo da obratite posebnu pažnju prilikom kupovine. Neki od najskupljih i najsavršenijih varijanata ovih uređaja mogu dnevno filtrirati i do 115L vode.
Prednosti ovih uređaja su svakako njihov urban i moderan izgled, visoka filtriranost vode koju daju, veći kapacitet prerade vode (neki od ovih aparata su protočni, tako da se voda istovremeno prečišćava dok je točite), neki nemaju rezervoar u kojem voda stoji dok je ne točite, mnogi su vrlo uski i visoki, pa štede prostor u kuhinji. Takođe, poslednje generacije ovih uređaja poseduju unapređene filtere, u kojima su metode filtracije spojene, pa se u 2-3 filtera može pronaći čak 8 različitih stepeni filtracije. Takav vid filtriranja svakako daje visoko prečišćenu vodu.Jedna od mana je što se ovi uređaji uglavnom ne mogu nositi sa sobom na putovanja, piknike itd. Mane su i što oni mogu filtrirati samo vodu za piće, jer je u prednjim delovima aparata ostavljeno uglavnom mesto za po jednu čašu ili bokal, pa ih ne možete koristiti za isticanje većih količina vode odjednom koja vam je potrebna za pranje, održavanje higijene i kuvanje.
Filteri koji se postavljaju na slavine su praktični zbog lakog postavljanja na ciljano mesto, ali i zbog toga što se mogu prenositi ukoliko želite da i na putovanju imate filtriranu vodu za piće. Potrebno je samo da postoji tzv. navoj za aerator preko kojeg pričvršćujete ovaj tip filtera za slavinu.
Zapremina prečišćene vode varira od 0,3 do 1,5 L u minuti, a kapacitet ovakvih tipova filtera kreće se od 750L do 4000L filtrirane vode. Današnji filteri za slavine dodatno su prilagođeni, jer često kombinuju više načina filtracije, pa se u jednom filteru, na primer, može kombinovati mehanički, jonoizmenjivački i asorpcioni vid filtriranja (filter sa aktivnim ugljem), što je i najčešća kombinacija kod ovog tipa uređaja. Neki od dostupnih modela mogu imati i dva režima rada, pa tako pružati samo tehničku vodu ili samo vodu za piće.
Najveća prednost ovakvih filtratora jeste upravo to što se postavljaju na slavinu. Time omogućavate sebi da prilikom svakog odvrtanja slavine dobijete filtriranu vodu kojom možete prati voće i povrće, održavati higijenu u kuhinji i na drugim mestima, koristiti je za piće i kuvanje itd. Prednosti su i u tome što se ovakvi dodaci slavinama mogu lako skinuti odvrtanjem i ponovo zavrnuti na neku drugu slavinu, te ih tako možete poneti sa sobom.
Mane su svakako u nemogućnosti da filtriraju kontinuirano ogromne količine vode, kao i u tipovima filtera koji se koriste. Ovi tipovi filtera više uklanjaju krupnije čestice, hlor i druga štetna jedinjenja, ali ne u potpunosti i viruse, bakterije i druge mikroorganizme. Njima svakako ne dobijate potpuno čistu vodu, a mogu se javiti i problemi sa pritiskom vode.
Ove vrste aparata uglavnom rade po principu reverzne osmoze (RO modul). Uređaj se postavlja ispod sudopere i često zahteva još jednu slavinu na sudoperi. Princip filtriranja je sledeći: voda pod pritiskom prolazi kroz membranu na kojoj su sitni otvori veličine 0,0001 mikron, a molekuli vode koji prođu kroz tu membranu sakupljaju se u kolektoru za čistu vodu. Danas se u komercijalne svrhe najčešće koristi spiralno motana membrana.
Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) piše kako se membrane reverzne osmoze prave od celuloznog acetata, polisulfonata i poliamida, a dostupne su i membrane pravljene od jednog polimera ili kopolimera, koje se koriste za posebne namene. Ako znamo da je najmanja, danas poznata, bakterija veličine 0,2 mikrona, a najmanji virus 0,002 mikrona, dolazimo do zaključka da će membrana reverzne osmoze uspeti da zadrži sve viruse i bakterije na sebi, a Vi ćete dobiti vodu koja je potpuno bezbedna za Vaše zdravlje.
Primena modula reverzne osmoze široko je rasprostranjena – od upotrebne u komercijalne svrhe za široke mase, preko upotrebe u industriji i laboratorijama. Kada govorimo o modelima reverzne osmoze u uređajima za domaćinstva, ona se može pronaći u desktop aparatima i u uređajima koji se postavljaju ispod sudopere. Koji tip filtratora ćete odabrati, zavisi samo od količine vode koju želite da filtrirate, brzine kojom želite da filtrirate i šta sve poželite da uklonite iz vode.
Kućni aparati sa reverznom osmozom postali su redovna pojava u kuhinjama današnjice, a ukoliko imate problema sa pritiskom vode, može Vam pomoći buster pumpa koja se priključuje na neke sisteme reverzne osmoze. To bi bilo jeftinije rešenje, ali ako možete da platite više, na našem tržištu se mogu naći i uređaji koji i sa slabim pritiskom vode rade bez buster pumpe ukoliko pritisak nije ispod 1,5 bara.
Ugradni filtratori sa RO modulom u proseku traju dve do tri godine, a dnevno mogu proizvesti do 200L filtrirane vode.
Prednosti ovih sistema za filtriranje jesu svakako u tome što možete dobiti veće količine filtrirane i čiste vode za piće, održavanje higijene, kuvanje i pranje namirnica. Najveća prednost je svakako visok stepen filtracije koji uklanja potpuno sve čestice prljavštine i hemijska jedinjenja. Posebnu pogodnost može doneti i činjenica da se sistem instalira ispod sudopere u kuhinjskom elementu, pa se ne vidi dok se sudopera ne otvori.Mane ovakvih sistema za filtriranje možemo pronaći u tome što nisu prenosivi i što, u odnosu na prethodno navedene uređaje, ipak zauzimaju više mesta. Takođe, zahtevaju i dodatnu slavinu.
Nadgradnja sistema reverzne osmoze
Vremenom su se uređaji po principu reverzne osmoze usavršavali, pa su dizajneri ovih uređaja, razmišljajući kako da ih unaprede, dodali dodatke u vidu raznih vrsta filtera, koji će čuvati glavni sistem filtriranja, tj. reverznu osmozu.
Tako se u aparatima koji poseduju ovakav princip filtriranja vode (kako u onim koji se postavljaju ispod sudopere, tako i u desktop uređajima) nalaze i dodatni filteri, poput predfiltera koji uklanjaju mulj, pesak, čestice gvožđa iz cevi, itd. Zatim, voda najčešće prelazi u drugi filter sa aktivnim ugljem koji apsorbuje hlor i ostala hemijska jedinjenja ukoliko ih u vodi ima. Obično se pre osmozne membrane stavlja još jedan predfilter koji uklanja jedinjenja veća od pet mikrona.
Svi ovi predfilteri čuvaju sistem reverzne osmoze i produžavaju joj vek trajanja. Istovremeno utiču direktno na kvalitet Vaše vode, jer je u trenutku kada voda uđe u sistem reverzne osmoze, ona već prošla tri tehnologije filtriranja.
Pošto voda prođe kroz sistem reverzne osmoze, prolazi kroz postfilter, uglavnom ugljeno-propilenski, ali moguće je i filter sa aktivnim ugljem, koji poboljšavaju ukus vode. Na ovakav uređaj se može dodati i remineralizator koji u vodu dozira minerale poput kalcijuma, magnezijuma i natrijuma. Na našem tržištu se mogu pronaći i remineralizatori, napravljeni od specifičnih vrsta kamena, koji u sebi sadrže sve važne minerale za naš organizam. Prolaskom vode kroz njih otpuštaju i obogaćuju vodu mineralima čuvajući Vam zdravlje, što je i preporuka Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Nečista voda otiče dalje u kanalizaciju preko odvodne cevi koja je za to namenjena. Obavezno moramo naglasiti da, ako se odlučite za neki od uređaja sa reverznom osmozom, obratite pažnju da li ti uređaji poseduju i predfiltere koji će doprineti da Vaša osmozna membrana radi neometano 2-3 godine. Ukoliko izaberete uređaj bez predfiltera, Vašoj osmoznoj membrane može proći vek trajanja već posle par meseci!
Mana ovih nadograđenih sistema sa reverznom osmozom jeste brojnost raznih vrsta filtera koji imaju različit vek trajanja (od 6 meseci, godinu dana, do 2-3 godine), pa se redovno moraju kontrolisati i menjati novim.
Interesantno je i to da ovakvi tipovi uređaja mogu biti nadograđeni i dodatnim UV sterilizatorom koji pomoću potpuno bezbednog UV-C svetla sterilišu vodu ukoliko ona sadrži pojačanu koncentraciju mikroorganizama (bakterija najčešće).
Ova vrsta dodatnog sterilizatora ugrađuje se najčešće kada se radi o filtriranju i pripremi vode za piće iz bunara. Takva voda nije prošla onaj vid prečišćavanja kroz koji prolazi voda iz gradskih vodovoda, pa je potrebno dodatno se zaštiti od bakterija koje se u njoj mogu pronaći. Najbolje bi bilo pre kupovine prečišćivača bilo kog tipa, uraditi biohemijsku analizu vode, pa se onda usmeriti na traženje adekvatnog rešenja.
Vrši se pomoću većih sistema filtriranja kojima se vrši omekšavanje vode, dezinfekcija ili deferizacija (uklanjanje štetnih jedinjenja poput arsena, amonijaka, mangana, olova, žive itd). Ovi tipovi filtriranja funkcionišu tako što se na glavni ulazni vod postavlja sistem za filtriranje. Najčešće se radi o omekšivačima vode koji će štiti celokupnu vodovodnu instalaciju u domaćinstvu i sve uređaje priključene na nju od užasno štetnog kamenca.
U ovaj odeljak se svrstavaju i oni tipovi uređaja za filtriranje koji služe da se izfiltrira bunarska voda od mogućih sadržaja gvožđa, mangana, arsena i drugih jedinjenja, tzv. deferizatori.
Naveli smo već da na kvalitet vode utiče i tvrdoća. Uređaji za omekšavanje vode uglavnom se postavljaju na ulazni vod da bi filtrirale vodu za celo domaćinstvo i time čuvale sve uređaje koji su priključeni na vodu.
Ukupnu tvrdoću vode (UT) čine sve rastvorene soli kalcijuma (Ca) i magnezijuma (Mg). Ona se sastoji od karbonatne (KT) i nekarbonatne (NT) tvrdoće vode. Karbonatnu čine bikarbonati kalcijuma i magnezijuma, a nekarbonatnu sve ostale njihove soli poput sulfata, hlorida, nitrata i dr. Jedinica mere koja se u Srbiji koristi za merenje tvrdoće vode je nemački stepen sa oznakom °dH. Voda u regionu je najčešće srednje tvrda ili tvrda u prosečnim vrednostima između 15 i 22 °dH, a često i mnogo višim od tih proseka.
Poznato je da tvrda voda uzrokuje česte probleme sa uređajima u domaćinstvu, jer su bikarbonati (magnezijum i kalcijum) nestabilne soli, koje se na povišenim temperaturama raspadaju, i ostavljaju naslage kamenca na instalacijama, uređajima u domaćinstvu, odeći, posuđu itd.
Odeća koja je oprana tvrdom vodom postaje kruta zbog kamenca koji ostaje na finim vlaknima tekstila, a onda je potrebno izdvojiti i dodatni novac za deterdžente i omekšivače veša koji će doprineti njegovoj očuvanosti i mekoći. Takođe, tvrda voda dokazano smanjuje efikasnost deterdženata, ali i povećava potrošnju električne energije, koja može i do 20% biti uvećana, na primer, kod bojlera ukoliko postoje naslage kamenca na grejačima.
Rešenje protiv kamenca
Jedino rešenje je omekšavanje vode koja se koristi za celokupno domaćinstvo. Omekšavanje se vrši pomoću aparata za omekšavanje koji rade po sledećem principu: postupak zamene jona kalcijuma i magnezijuma iz tvrde vode jonima natrijuma.
Omekšivači su ispunjeni specijalnim jonoizmenjivačkim masama koje, dok se voda pusti kroz njih, izvrše zamenu ovih jona. Joni kalcijuma i magnezijuma iz vode vezuju se na jonoizmenjivačku masu, a sa mase se otpušta ekvivalentna količina jona natrijuma. Važno je napomenuti da se ova zamena može vršiti samo dok ima natrijumovih jona u masi koja vrši zamenu, odnosno omekšava vodu. Ove natrijumove soli su odlično rastvoriljive u vodi ne stvaraju kamenac.
Prednosti su što nema kamenca, stakleno posuđe oprano mekom vodom bude kristalno čisto, tekstil je mekši, jer nema kamenca na vlaknima, a smanji se za 20% i potrošnja deterdženata. Omekšavanje je najčešće tretman vode koji prethodi filtriranju po principu reverzne osmoze.
Deferizacija je proces uklanjanja gvožđa, mangana, arsena i vodoniksulfida iz vode. Deferizatori su posebni uređaji koji se uglavnom postavljaju na ulazni vod i uklanjaju ova štetna jedinjenja koja mogu vodu učiniti vrlo neprijatnom za piće. Osim toga, upravo je gvožđe zaslužno za onu braonkasto-crvenkastu boju koju pravi voda na vašim sanitarijama. Kada se taj talog stvori, mirkoorganizmi ga koriste za razmnožavanje. Obično je gornja granica sadržaja gvožđa u vodi 0,3mg/l, a mangana 0,05 mg/l.
U deferizatorima postoji specijalna katalitičko-filterska masa koja katalitički oksidiše gvožđe u nerastvorni hidroksid, a mangan u njegov nerastvorni oksid i izfiltrira ih na sebi.
Kada je reč o radu deferizatora, postoje dva načina u odnosu na to koliko je koncentrisanog kiseonika u vodi.
Ako se radi o dovoljnoj količini kiseonika u vodi, onda se koristi deferizator koji je ima ispunu filtera sa kojom se voda filtrira na samom filteru i time se uklanja iz nje gvožđe i mangan. Ali ukoliko u vodi nema dovoljno kiseonika, a najčešće je to slučaj sa bunarskim vodama iz velikih dubina, onda postoje dva načina filtriranja vode.
Prvi način je da se doda neko oksidaciono sredstvo, poput kalijum-permanganata ili nekog oblika hlora. Takav tip sredstva dodaje se dozir pompom koja poseduje merač protoka kako bi se održala kontinuirana koncentracija u odnosu na promene protoka.
Drugi način je da se povremeno regeneriše katalitičko-filterska ispuna deferizatora propuštanjem nekog adekvatnog oksidacionog sredstva kroz ispunu deferizatora. Takvim periodičnim ispiranjem talozi koji se nakupljaju jednostavno se izbace iz deferizatora što doprinosi njihovog ponovnoj visokoj efikasnosti.
Posebno su pogodni zbog toga što se njima može ukloniti i arsen i vodonik-sulfid koji vodi daje neprijatan miris (dobro poznat miris vode na pokvarena jaja). Američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) dozvolila je prisustvo arsena u vodi za piće do 0,01 mg/L, iako je zapravo dozvoljena količina arsena 0,0 mg/L. Interesantan je i podatak da je prema standardima EU nivo arsena u flaširanoj vodi pet puta veći nego u vodi sa česme, a filtriranjem vode sa česme možete potpuno izbaciti arsen iz svoje vode za piće.
Da biste omogućili svojoj porodici najkvalitetniju vodu za piće, potrebno je da posedujete visok stepen informisanosti o uređajima i filterima za filtriranje i prečišćavanje vode i da pratite preporuke svetskih agencija za zaštitu životne sredine, poput EPA (Environmental Protection Agency).
Nadamo se da će Vam ovaj tekst koji smo brižljivo pripremili za Vas pomoći u boljoj informisanosti i doprineti ulakšem odlučivanju koju vrstu uređaja i filtera odabrati.
Podeli članak:
Čuli ste za pozitivne efekte srebrne vode na organizam? Rizici po zdravlje ipak postoje, zato Vam toplo preporučujemo da se informišete i pre upotrebe pročitate sve prednosti i mane.
Kvalitetan prečišćivač vazduha nije mala investicija pogotovo kada živite i radite u Srbiji. Zato, ako niste sigurni koji prečišćivač vazduha želite da kupite i na koje stvari da obratite pažnju pre kupovine, ne brinite na pravom ste mestu.
Ako želite da poboljšate kvalitet vazduha u prostoru u kome boravite, verovatno ste razmatrali opciju kupovine prečiščivača vazduha. Međutim, možda niste znali da na tržištu postoje i jonizatori koji takođe mogu uticati na poboljšanje kvaliteta vazduha.
