Destilovana voda!
Zdrava za svakodnevno konzumiranje ili običan mit?
Svet zdravlja i ovog puta u misiji da odgovori na sva značajnija pitanja o konzumiranju određenih zdravih ili štetnih stvari, ali i u razbijanju mitova o nekim štetnim stvarima koje svakodnevno konzumiramo!
Destilovana voda se dobija procesom destilacije.
Destilacija je način razdvajanja tečne smeše hemijskih jedinjenja fizičkim procesom isparavanja i potom kondenzovanja sastojaka smeše. Koristi se u cilju izolovanja ili prečišćavanja jednog ili više jedinjenja koji se nalaze u smeši.
Dakle, cilj je izdvajanje čvrstih jedinjenja promenom agregatnog stanja vode.
Postoje dve vrste destilacije:
Proces proste destilacije odvija po sledećim fazama: u destilatoru zagrevamo određenu količinu vode na početnih 80⁰C, isparava i odlazi u kondenzator kroz koji se hladi, vraća se u tečno stanje i silazi u posudu za prihvatanje destilata. Ovim procesom voda prelazi iz tečnog u gasovito, pa hlađenjem ponovo u tečno stanje, da bi se oslobodila čvrstih i gasovitih materija.
Voda se tako oslobađa kiselinskih i baznih oksida hlora, azota, sumpora, fosfata i dr. Takođe, u tokom ovog procesa oslobađa se i metala, minerala (poput magnezijuma, kalcijuma, natrijuma itd) i teških metala (poput olova, žive, mangana, molibdena, hroma, nikla) kojih ima u primesama u pijaćoj vodi.
Kada voda dospe u gasovito stanje u destilatoru, jedinjenja poput hlora i amonijaka takođe prelaze u gasovito stanje, ali se prilikom prolaska kroz hladan kondenzator, uglavnom vraćaju u tečno agregatno stanje i ostaju u destilovanoj vodi.
Tek kada se temperatura prilikom destilacije podigne na 100⁰C, a sva voda pređe u gasovito agregatno stanje, smatra se da je proces destilacije postignut.
Krajnji proizvod je, na jednoj strani destilovana voda sa manjim procentom minerala, (teških) metala i drugih jedinjenja, a na drugoj strani suvi ostatak.
Frakciona destilacija je proces kojim se komponente u hemijskoj smeši razdvajaju na različite delove (nazvane frakcije) prema različitim tačkama ključanja . Frakcionisana destilacija se koristi za prečišćavanje hemikalija, a takođe i za odvajanje smeša za dobijanje njihovih komponenti.
Koristi se kao laboratorijska tehnika i u industriji, gde proces ima ogroman komercijalni značaj. Hemijska i naftna industrija se oslanjaju na frakcionu destilaciju.
Para iz ključanja rastvora se prenosi duž visoke kolone, nazvane frakcionim stupcem. Kolona je upakovana plastičnom ili staklenom perlom kako bi se poboljšala separacija, obezbeđuje se veća površina za kondenzaciju i isparavanje. Temperatura kolone se postepeno smanjuje duž svoje dužine.
Komponente sa višim tačkama ključanja vrše kondenzaciju na kolonu i vraćaju se u rastvor ; komponente sa donjim tačkama ključanja prolaze kroz kolonu i prikupljaju se blizu vrha. Teoretski, imaju više perlica ili ploča koji poboljšavaju razdvajanje, ali dodavanje ploča takođe povećava vreme i energiju potrebnu za završetak destilacije.
Frakcionisana destilacija se razlikuje od jednostavne destilacije jer frakcionirna kolona prirodno razdvaja jedinjenja na bazi tačke ključanja. Moguće je izolovati hemikalije koristeći jednostavnu destilaciju, ali to zahteva pažljivu kontrolu temperature, jer se samo jedna ,,frakcija” može izolovati u isto vreme.
Takođe, jednostavna destilacija je brža i koristi manje energije, ali je stvarno korisna samo ako postoji velika razlika između tačaka ključanja željenih frakcija, tj. temperature mora da bude viša od 70 stepeni celzijusa). Ako je u pitanju samo mala razlika u temperaturi između frakcije, bolje je koristiti frakcionu destilaciju.
pH meri koncentraciju vodoničnih jona u rastvoru na bazi vode. Ako je niža – znači da ima više vodoničnih jona, ako je veća – manje je jona vodonika u tečnosti.
Skala se kreće od 1 do 14. Ako je niža od 7, onda je kisela – baš kao sirće čiji je pH 2 – a ako je veća od 7 – alkalno/bazna je – kao izbeljivač, sa stopom od 13,5 pH. Vrednost 7 se smatra neutralnom, a to je pH prečišćene vode.
Uobičajeni pH za vodu je između 6,5 i 8,5. pH vrednost nam može otkriti šta se se nalazi u vodi – niži pH može značiti da se u vodi nalaze teški metali, dok viši pH čini teške metale manje dostupnim, dakle manje toksičnim. Ako ste čuli za tvrdu vodu, to je voda koja sadrži mnogo minerala (prolaskom kroz stare cevi, na primer).
pH destilovane vode je neutralno – 7.
Da li ste znali da destilovana voda ne provodi struju? Naime, kako ona nema jone – naelektrisane čestice soli, nije moguća provodljivost, ili je moguća izuzetno niskog intenziteta. Tako destilovana voda ne spada u elektro-provodnike.
Razlika između ovih voda je način dobijanja i kvalitet vode koja je krajnji rezultat.
Mnoge vode koje se nude na našem tržištu se nazivaju destilovanim vodama, a zapravo su samo demineralizovane, iliti tzv. DEMI vode.
To nikako nije isto.
Demineralizacija se vrši uklanjanjem određenih minerala (najčešće magnezijuma i kalcijuma) iz vode. To se može izvršiti jonizatorima, finijim filterima ili reverznim osmozama. Dakle, proces demineralizacije vode je potpuno drugačiji nego proces destilacije.
Demineralizacija se vrši fizičko-hemijskom metodom odvajanja pozitivnih i negativnih jona iz vode pomoću suprotno polarizovanih granula smole u demi kolonama kroz koje pod pritiskom protiče voda. Ovaj proces se dobija najčešće raznim vrstama jonizatora koji oslobađaju vodu od širokog spektra minerala.
Moramo naglasiti da se demineralizacijom voda u većoj meri oslobađa minerala, metala i ostalih jedinjenja nego destilacijom. Verovatno i zbog toga što se tokom demineralizacije kombinuje više različitih načina obrade vode, dok je kod procesa destilacije sve svedeno na ograničene mogućnosti menjanja agregatnih stanja vode.
Najčešća primena destilovane vode je u :
Destilovana voda koja se koristi za intravenozne rastvore, injekcije i druge medicinske svrhe, uglavnom nosi naziv redestilata, što govori da je prošla kroz dva procesa destilacije radi većeg stepena čistoće.
Dok se demineralizovana, iliti DEMI voda, koristi i u kućnoj radinosti:
Upotreba demineralizovane i destilovane vode za kućne aparate omogućava da aparati traju duže, jer ih čuvaju od taloženja kamenca i drugih nečistoća koje bi ostajae kao posledica korišćenja vode iz vodovoda.
Iako se destilovana voda u principu može koristiti za piće, nije preporučena njena svakodnevna upotreba u dužem periodu i nije zdravo konzumirati isključivo nju.
Destilovana voda je oslobođena minerala, metala i drugih jedinjenja koji su potrebni Vašem zdravlju! Lišavajući svoj organizam ovih primesa iz vode, može doći do problema sa zdravljem, jer je Vašem organizmu potrebna određena doza magnezijuma, kalcijuma, natrijuma i drugih jedinjenja iz vode, kao i normalne pH vrednosti i balans elektrolita u organizmu.
Neke studije su pokazale povezanost između konzumiranja vode sa manjkom kalcijuma i magnezijuma i umora, grčeva u mišićima, slabošću i bolestima srca. Takođe, destilovana voda Vam neće omogućiti jednaku hidriranost kao voda sa česme, već će Vam se tražiti u većim količinama što može dodatno opteretiti Vaše bubrege.
Preporučeno je da ljudi koji poste, mala deca, onkološki bolesnici, novorođenčad i sportisti ne konzumiraju destilovanu vodu kako bi izbegli elektrolitske neravnoteže, a pogotovo ukoliko ne konzumiraju i druge vrste vode preko kojih mogu dobiti potrebne minerale.
Ipak, potrebno je naglasiti da u određenim delovima naše zemlje postoje veliki problemi sa pijaćom vodom, jer ona uglavnom sadrži visoke koncentracije raznih štetnih jedinjenja, pa je važno da potrošači pronađu alternativne izvore vode, poput kupovnih, prečišćivača i omekšivača vode koji će dati kvalitetniju vodu i dr.
U suštini nema razlike između destilovane i prečišćene vode osim procesa prečišćavanja koji se koristi. Dok se destilovana voda podvrgava procesu destilacije, prečišćena voda se obrađuje na razne druge načine.
Još jedna ogromna razlika do koje dolazi u ovim procesima je da destilacija vode rezultira vodom kojoj nedostaju prirodni minerali, uključujući kalcijum i magnezijum, koji mogu biti izuzetno korisni za vaše zdravlje. Prečišćena voda, međutim, sadrži ove važne minerale dok i dalje uklanja hemikalije i nečistoće koje se nalaze u vodi.
Čuli ste za pozitivne efekte srebrne vode na organizam? Rizici po zdravlje ipak postoje, zato Vam toplo preporučujemo da se informišete i pre upotrebe pročitate sve prednosti i mane.
Predstavljamo Vam najkvalitetnije filtere za vodu na tržištu Srbije u 2024. godini razvrstane po tipovima filtratora sa ključnim karakteristikama!
U narednim redovima smo pripremili razne rezultate svetskih istraživanja o tome koliko su štetne određene plastične ambalaže i kakve sve zdravstvene probleme mogu izazvati. Posebno smo istražili štetnost bisfenola A, antimona i ftalata koji su deo PET ambalaže.
