Zagađen vazduh može biti okidač za razvoj mentalnih bolesti, pokazuju najnovije studije!

Članak poslednji put ažuriran January 21, 2023
Author: Jelena Bazović

Iako se u poslednje vreme u javnosti često govori o porastu mentalnih poremećaja, naročito kod sve mlađih osoba, čest je slučaj da se takva stanja najpre pripisuju brzom načinu života, stresu ili Covid-u 19.

Ipak, u svetu se objavljuje sve više studija koja potvrđuju da zagađen vazduh itekako remeti mentalno zdravlje opšte populacije!

S tim u vezi, potrudili smo se da detaljno istražimo temu i pružimo relevantne informacije u cilju podizanja svesti o važnosti unapređenja kvaliteta vazduha kao i preduzimanju mera zaštite.

Uticaj zagadjenog vazduh na mentalno zdrvavlje
Foto: Shutterstock



Da li zagađen vazduh može biti okidač za razvoj mentalnih bolesti? 

Povećanje zagađivača u vazduhu, a pre svega PM 2.5 i PM10 čestica, čak i u veoma malom broju uvećava stopu rizika od nastanka mentalnih bolesti za 6,67%!

Istraživanja objavljena 2018. godine, pokazala su da Kinu ovo povećanje zagađivača u vazduhu godišnje košta, u vidu medicinskih troškova, čak 22,88 milijardi dolara!

Osim toga, zagađivači vazduha izazivaju ozbiljne neurokognitivne probleme, u rasponu od varijacija u ponašanju do neurodegenerativnih poremećaja, koji mogu imati razorne efekte na mentalno zdravlje.

Studija koju su radili Vert i saradnici, pokazala je da je stopa depresije bila 2 puta veća za svakih 10μg/m3 povećanja nivoa azot-oksida. Rađena na 958 stanovnika Barselone, starosti 45-74 godine, pokazala je da dugotrajna izloženost zagađivačima kao što su azot-oksid, PM čestice i ostali zagađivači može povećati verovatnoću obolevanja od depresije, kao i verovatnoću upotrebe antidepresiva i benzodiazepina.

Čak je i istraživanje iz 2009. godine ukazalo na činjenicu da će na svako povećanje koncentracija PM10 čestica za 19.4 μg /m3 porasti i rizik od poseta hitnoj službi zbog depresivnih epizoda za čak 7,2%!

Dakle, shodno gorenavedenom, zagađivači iz vazduha mogu biti faktor povećanja stope depresije, i generalno mentalnih bolesti, među opštom populacijom.

Na koji način zagađivači iz vazduha utiču na pojavu mentalnih bolesti? 

Sigurno se pitate na koji to način PM čestica može da uzrokuje nastanak depresije?

Ne deluje logično, ali povezanost itekako postoji!

Naime, čak i laici znaju da su PM čestice toliko sitne da se uglavnom ne vide golim okom.
Zbog svoje veličine, lako se unose u pluća, a one baš izrazito male dospevaju kroz pluća i u naš krvotok, a time i do mozga.

Istraživanje koje je vodio Mohan Kumar i saradnici, otkrilo je da ove štetne čestice, dospevajući u naš krvotok, mogu izazvati upalu i oksidativni stres u mozgu. Ovo stanje može dovesti do manifestacije depresije.

Rezultati navedene studije, rađene na životinjama koje su bile izložene velikim količinama PM čestica, pokazali su da PM čestice nose brojne biokontaminante, sposobne da pokrenu proizvodnju slobodnih radikala i oslobađanje proteina citokina, zaduženog za inflamatorne procese. Zbog ovoga se mora uzeti u obzir mogućnost da PM čestice mogu uticati na sisteme organa osetljive na oksidativni stres.

Čak i tvrdnje iz Kanove studije koja je sprovedena 2019. godine pokazuju da smeša zagađivača iz vazduha, osim pluća, cilja i na mozak!

Urađena je na osnovu podataka iz zdravstvenog osiguranja miliona pacijenata u Americi i Danskoj, a utvrđeno je da ljudi koji su bili izloženi lošem kvalitetu vazduha imaju veću verovatnoću da obole od bipolarnog poremećaja i depresije.

Foto: PLOS Biology

Eksperimenti na životinjama, o kojima navedena studija govori, povezuju faktore životne sredine sa upalnim i citotoksičnim oštećenjima nervnih tkiva i psihijatrijskim poremećajima.

Proučavani su zdravi, divlji psi koji su hronično bili izloženi zagađenju izazvanim saobraćajem. Izloženi psi su pokazali značajno povećanje odgovora na citopatološka, imunološka i genetska oštećenja u epitelu pluća, nosa, krvno-moždanoj barijeri i kortikalnim i subkortikalnim ćelijama.

Zbog ovih uvida, predložena su 3 osnovna načina na koji PM čestice i generalno zagađivači, mogu dospeti do našeg mozga:

  • indirektni transport zagađivača preko pluća koji dovodi do sistemske upale. Ovo se odvija tako što fine PM čestice prvo izazovu upalu respiratornog trakta, što zatim dovede do sistemske upale perifernih senzornih nerava. Zatim dolazi do proizvodnje moždanih citokina, aktivacije mikroglije i genomskog oksidativnog oštećenja.
  • direktan transport putem intravaskularnih moždanih makrofaga, što ima apsolutno isti rezultat kao prvi navedeni način,
  • direktan transport zagađivača u mozak preko nazalnih respiratornih oštećenja. Ako se ovo desi, olfaktorni neuroni će transportovati fine PM čestice direktno u mozak, proizvodeći direktno toksično oštećenje limbičkog sistema i degeneraciju mozga usled oksidativnog stresa.

U studiji se izričito navodi da će sva 3 moguća načina izloženosti mozga PM česticama verovatno biti prisutna i kod ljudi. Ovakva tvrdnja podržana je i postmortalnim studijama moždanog tkiva koje, takođe, ukazuju na fizičko prisustvo finih PM čestica vanadijuma i nikla, kao i dokaze o mikroglijalnoj aktivaciji i neuroinflamaciji.

Osim toga, kao primer se navode i rezultati eksperimenata rađenih na pacovima. Analiza je pokazala da je izlaganje PM 2.5 – 10 česticama u trajanju od 1 do 3 meseca rezultiralo akumulacijom metala u mozgu i povećanom regulacijom gena u putevima upalnih citokina, a neki su povezani i sa tumorogenezom.



Neka druga istraživanja, navedena u ovoj studiji, ukazuju na ponašanje zdravih, 4 nedelje starih, muških miševa, tokom 10 meseci. Bili su izloženi finim PM česticama, sličnim onima u urbanom okruženju, a analiza tkiva miševa izloženih PM česticama, pokazala je zapaljenje moždanog tkiva, posebno u hipokampusu. Štaviše, miševi su pokazali znake kognitivnog oštećenja u prostornom učenju i pamćenju, kao i simptome ponašanja nalik depresiji.

Naučnici su takođe otkrili da dugotrajna izloženost PM česticama i azot-dioksidu podiže stope razvoja mentalnih bolesti u Danskoj: za čak 162% kod poremećaja ličnosti, za 148% kod šizofrenije, za 24% kod bipolarnog poremećaja (što je sličan rezultat kao kod američkih podataka).

Posebna studija o tome kako direktan izloženost PM česticama utiče na određene strukture mozga, pokazala je da sve koncentracije PM čestica mogu oštetiti mozak, a da su uglavnom hipokampus i mali mozak najviše pogođeni. Prema rezultatima koji su pruženi na uvid, čini se da direktno izglaganje PM česticama dovodi do aktiviranja toksičnih neuroloških efekata koji trajno narušavaju strukturu mozga.

Izloženost dece zagađenom vazduhu i nastanak mentalnih bolesti

Zagadjenje vazduha i mentalno zdravlje
Foto: Shutterstock

Upravo studija izvršena na 1,4 miliona Danaca, otkrila je vezu između povišenog nivoa PM 2.5 čestica i azot-dioksida tokom detinjstva i povećanog rizika od samopovređivanja u kasnijem životnom dobu.

Univerzitet u Mančesteru i Univerzitet u Arhusu u Danskoj sproveli su ovo istraživanje i objavili ga u specijalnom časopisu Preventivne medicine o prevenciji samoubistva, 16. septembra 2021. godine.

Vodeći autor, dr Perl Mok, naučni saradnik na Univerzitetu u Mančesteru, rekao je da je ovo prva longitudinalna studija koja će značajno doprineti rastućoj bazi dokaza o tome da su viši nivoi izloženosti zagađenom vazduhu povezani sa lošim ishodima mentalnog zdravlja.

Istraživanje je pokazalo da je izlaganje PM2.5 česticama od 19 μg/m3 ili više, u proseku, dnevno, od rođenja do desetog rođendana povezano sa 48% većim rizikom od naknadnog samopovređivanja.

A za svakih 10μg/m3 povećane izloženosti azot-dioksidu, u proseku, dnevno, tokom detinjstva, rizik od naknadnog samopovređivanja porastao je za 21%, ukazuju dostupni rezultati.

Profesor Rodžer Veb, sa Univerziteta u Mančesteru, koautor studije, naglasio je da deca koja žive u naseljima sa većim nivoom zagađenog vazduha imaju povećan rizik od razvoja niza psihijatrijskih poremećaja, uključujući šizofreniju, depresiju i poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD).

Kako PM čestice utiču na plodnosti?
Kako pm cestice uticu na plodnos

Studija koja je promatrala podatke iz Dečije bolnice za hitne slučajeve u Sinsinatiju, takođe pokazuje da je izloženost dece PM2.5 česticama tri dana pre njihove posete hitnoj pomoći, bila uzrok njihovom dolasku do Dečije bolnice. Utvrdili su da je svako povećanje izloženosti PM 2.5 česticama od 10μg/m3 povezano sa velikim skokom poseta hitnoj pomoći.

Preventivne mere kako da se zaštitite od zagađenog vazduha!

  • pokušajte da svoje fizičke aktivnosti napolju svedete na minimum,
  • ne izvodite decu i kućne ljubimce napolje u jutarnjim, večernjim i noćnim satima, kada je zagađujućih jedinjenja najviše u vazduhu,
  • Ako ste u mogućnosti, obezbedite kvalitetan prečišćivač vazduha koji će efikasno očistiti vazduh u vašem domu,
  • ukoliko ste prinuđeni da izađete vani, opremite se adekvatnim maskama koje imaju moć da zadrže makar PM čestice,
  • ne provetravajte svoje prostorije, jer ćete pustiti veliku količinu PM čestica u svoj dom, nego uključite svoj prečišćivač vazduha,
  • razmislite da li je izvodljivo ugraditi neki centralni sistem za prečišćavanje vazduha za ceo dom.

Podeli članak:



0
Želeli bismo da čujemo vaše mišljenje, ostavite komentar!x
()
x