Smog - Definicija, tipovi smoga i mere zaštite

Smog je postao naša svakodnevica!

Nekada su se brojali dani u godini koji su sa smogom, a danas praktično ne postoji dan kada ga u gradovima ovog podneblja nema.

Da je situacija alarmantna, i da se ne svodi više samo na one gradove koji imaju tešku industriju, jasno nam je svakog jutra kada izađemo vani i osetimo taj karakteristični miris, a praktično ni ne vidimo okolinu zbog izmaglice koja svuda vlada.

Tako je vazduh koji se može videti i koji ima miris postao nešto na šta se polako svi prećutno navikavamo! A da li baš tako mora i treba?

Svet zdravlja još jednom je pripremio važnu temu po Vaše zdravlje!

Šta je SMOG?

Sama reč SMOG sastoji se od dve engleske reči: smoke – dim i fog – magla.

Po definiciji sa Vikipedije smog je vrsta aerozagađenja koja se javlja u većim gradovima gde, na relativno maloj teritoriji, veliki broj aerozagađivača emituje štetne čestice.

Aerozagađivačima se smatraju u ovom slučaju elektrane, kotlarnice, individualna ložišta, veliki broj motornih vozila i fabrike prljave industrije.

Dakle, jasno je da je smog mešavina izduvnih gasova, štetnih i kancerogenih PM čestica, i drugih jedinjenja koja su nusprodukt sagorevanja čvrstih goriva, nafte, goriva koja se koriste za motorna vozila, ali i nusprodukti procesa u prljavim industrijama.

Koje vrste smoga postoje?

Najčešće se navode:

• kiseli smog,
• fotohemijski smog i
• elektronski smog.

Kiseli smog

Nastaje pri povećanju sumpor-dioksida (SO2) u vazduhu tokom zimskih meseci kada je pojačano loženje.

Prisustvom SO2 nastaje sumporna kiselina (H2SO4) koja se stvara u vazduhu raznim oksidacionim procesima.

Pored ove kiseline, može se javiti i čitav niz drugih kiselina koje nastaju reakcijom kiselih oksida.

Suzbijanje kiselog smoga u uređenim i većim državama sprovodi se privremenim gašenjem i zaustavljanjem industrijskih pogona i smanjivanjem gradskog saobraćaja dok se ne izmene meteorološki uslovi. Tako se u velikim metropoloma sveta uvode pravila da se, na primer, jedan dan voze automobili sa parnim tablicama, a drugog oni sa neparnim brojem tablice, što delimično doprinosi smanjenju zagađenja.

Fotohemijski smog

Nastaje pri interakciji primarnih zagađivača (azotnih oksida i isparljivih organskih jedinjenja od fosilnih goriva) i sunčeve svetlosti.

Tada se dobija smeša na stotine štetnih i opasnih hemikalija koje sve zajedno nose naziv sekundarnih zagađujućih čestica.

Ovaj vid smoga je dominantan u toku vrelih, letnjih meseci, kada je povećano ultraljubičasto zračenje i kada se povećavaju koncentracije uglovodonika iz raznih izvora.

Prepoznatljiv je po gustoj, beličasto-plavoj magli koja zna ozbiljno da nadraži sluzokožu očiju i nosa i da pokrene snažne oksidacione procese.

Ako vidite da lišće biljaka žuti, vene, suši se, a boje na predmetima blede, sigurno se radi o fotohemijskom smogu!

Elektronski smog

Jedan od novijih termina o smogu.

Podrazumeva štetna zračenja elektronskih uređaja, poput trafo-stanica, dalekovoda, stanica mobilnih operatera, radio i TV predajnika, neonskih cevi, fenova za kosu, mikrotalasnih rerni, monitora, mobilnih telefona, displeja itd.

Spektar proizvoda koji emituju ovu vrstu zračenja, zaista je u urbanom načinu života neograničen.

Kako razlikovati smog od magle?

Veoma lako!

Magla je bele boje, snežno bele. Prozirna je, a ako se kroz nju prelama svetlost, blještava je.

Kada se radi o smogu, boja je zelenkasta, žućkasta, plavičasta.

Takođe, kriterijum za razlikovanje je i miris, kojeg neće biti u slučaju magle, dok se u slučaju smoga oseća  miris čađi, dima, kiselkastih jedinjenja, nafte itd.

Zašto je zimi gore?

Smog je češća pojava zimi iz više razloga.

Prvi razlog je svakako povećan broj individualnih ložišta i povećan rad elektrana tokom zimskog perioda.

Sve što sagorimo, a najčešće se sagorevaju ugalj i drva, izbacuje prljavštinu u vazduh koji udišemo.

U zimskom periodu je taj problem još komplikovaniji zbog različitih meteoroloških prilika.

Tako je drugi razlog svakako nemogućnost inverzije toplog i hladnog vazduha što doprinosi koncentrisanju smoga u većim gradovima.

Dolaskom hladnijih vremenskih prilika, stižu i koncentracije hladnijeg vazduha koji je gušći i teži. On se podvlači pod sloj toplog vazduha koji deluje kao poklopac nad gradom.

Kako teško dolazi do razmene toplog i hladnog vazduha, stvara se pogodna situacija za gomilanje svih štetnih jedinjenja.

To su oni prvi hladni dani kada Vam se čini da vazduh stoji u gradu u kom živite i dišete!

Kako smog deluje na zdravlje čoveka?

Smog je jedan od najvećih uzroka zbog koga umre na hiljade ljudi godišnje.

Štetna jedinjenja koja smog sadrži toliko su opasna i štetna po zdravlje ljudi da je Svetska zdravstvena organizacija objavila mnogobrojne studije koje se bave ovim pitanjima.

Takođe, i Međunarodna agencija za istraživanja raka istakla je 2013. godine da često udisanje smoga može biti uzrok nastanka raka pluća, problema sa srcem i krvnim sudovima, ali i raka bešike.

Prema analizi Grinpisa zagađenje vazduha od PM 2.5 čestica izazvalo je u Nju Delhiju 54.000 preranih smrtnih slučajeva u 2020. godini. Koncentracija ovih čestica je bila 14 puta veća u ovom gradu nego što je dozvoljeno standardima Svetske zdravstvene organizacije!

Ima podataka i za našu zemlju, a šokantan je podatak da na našim prostorima prerano umre 5.000 ljudi godišnje zbog zagađenja vazduha!

Top četiri srpska grada sa uglavnom najvišim indeksom kvaliteta vazduha su Beograd, Valjevo, Užice, Smederevo, ali tu su često u nekim periodima godine i Šabac, Obrenovac, Novi Sad, Bor, Pančevo, Niš i mnogi drugi.

Kvalitet vazduha u ovim gradovima u određenim periodima godine je izuzetno nezdrav, što veoma nepovoljno utiče na populaciju.

Britanski naučnici povezali su udisanje smoga sa demencijom, rakom pluća, problemima sa krvnim sudovima, otežanim razvojem pluća kod dece, pojavom astme i drugih respiratornih oboljenja.

Studije pokazuju i da deca koja odrastaju u urbanim, veoma zagađenim sredinama imaju u proseku za 5% manji kapacitet pluća od onih koji rastu u čistijim područjima, prenosi BBC.

Utvrđeno je da PM 2.5 čestice mogu dospeti u alveole pluća, krvne sudove i srce, pa čak i u mozak, te da je njihovo udisanje povezano sa rakom pluća i drugim bolestima (poput bronhitisa, infarkta, moždanog udara itd).

Gde pronaći podatke o nivou zagađivača u tvom gradu?

Aplikacija AirCare ti može u ovome pomoći!

Brzo i lako se skida i instalira, a pruža podatke sa 65 mernih stanica širom Srbije.

Ona u realnom vremenu prikazuje indeks kvaliteta vazduha i nivo PM 10 i PM2.5 čestica, ugljen-monoksida, ozona, azot-dioksida i sumpor-dioksida u vazduhu tvog grada!

Takođe, podatke možete u realnom vremenu dobiti i na sajtu AirVisual, koji se takođe bavi kontrolom kvaliteta vazduha. Ova platforma prati kvalitet vazduha za preko 90 svetskih prestonica i obrađuje podatke iz državnih stanica, satelita i privatnih stanica za kontrolu kvaliteta vazduha.

I Gradski zavod za javno zdravlje iz sata u sat objavljuje podatke o kvalitetu vazduha na sajtu Beoeko.
Indeks kvaliteta vazduha (AQI) dobija se obradom podataka, klasifikacijom i vrednovanjem za svaki prethodni sat.

Postoji 5 kategorija kvaliteta vazduha: odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen vazduh.

Ovih pet kategorija klasifikovane su i označene različitim bojama, pa tako:

• Zelena (0 – 50) označava odličan kvalitet vazduha,
• Žuta (51 – 100) označava umeren, dobar kvalitet vazduha, gde ljudi koji su osetljivi na ozon mogu imati respiratorne probleme,
• Narandžasta (101 – 150) označava nezdrav kvalitet za osetljive grupe, što uključuje i one sa bolestima pluća, srčanim oboljenjima ili starijim osobam i decom,
• Crvena (151 – 200) označava vazduh nezdrav za sve, a potrebna je posebna briga o osobama iz osetljivih grupa,
• Ljubičasta (201 – 300) označava nivo zagađenosti vazduha koji je vrlo nezdravi koji ima opasne posledice po zdravlje svih ljudi,
• Braon ( 301 – 500) označava opasno, hitno stanje za celu populaciju.

Simptomi koji pokazuju da Vam smeta smog

U maglovitim danima obratite pažnju na smog ukoliko:

• iritirane su Vam oči, suze i crvene se,
• često kijate, kašljete i teško dišete,
• muči Vas glavobolja,
• imate probleme sa srcem,
• osećate neobjašnjiv umor i stalno Vam se spava,
• zamarate se prilikom fizičkih aktivnosti,
• javila Vam se astma ili bilo koje drugo respiratorno oboljenje.

Složno protiv smoga! – Šta je rešenje?

Sigurno se pitate šta je rešenje za probleme sa smogom?

Rešenja ima dovoljno, ne brinite!

Najpre je važno edukovati i osvestiti populaciju o ovom problemu.

Relevantne studije su dostupne na internetu, u medijima se poklanja relativna pažnja ovom pitanju, a u svetu je svakim danom sve veći broj ekoloških pokreta koji protestuju sa ciljem da se u zakonodavstvo njihovih zemalja ubace i zakoni koji će se ticati ovih kancerogenih jedinjenja i prljave industrije.

Samo neka od rešenja za smanjenje smoga jesu uvođenje ekoloških zona u prenaseljenim gradovima gde je dozvoljen promet samo automobilima sa najnovijim, eko načinima filtriranja izduvnih gasova.

Više eko, zelenih autobusa koji rade na električnu energiju.

Zakonsko insistiranje na korišćenju katalizatora na automobilima koji su starije proizvodnje i koriste goriva koja sagorevanjem daju kancerogene materije u vazduhu.

Podsticanje stanovništva da manje koriste motorizovana vozila, a više bicikle, električne trotinete, električna vozila itd.

Izmeštanje prometnih, transportnih puteva van velikih gradova, na periferiju, kako bi se u samim gradovima rasteretila količina saobraćaja.

Gašenje elektrana i prelazak na dobijanje struje iz obnovljivih izvora, poput hidroelektrana, vetro parkova, sunčanih panela, ili jednostavno korišćenje prirodnog gasa.

I naravno, najvažnija stvar je održavanje zelenila u velikim i malim gradovima!

Ovo je jedna od najvažnijih stavki, s obzirom na to da krošnje drveća daju kiseonik, smanjuju emisiju štetnih gasova, hlade asfaltirane ulice, pružaju bolje i mirnije mesto za život, pružaju predah i još mnogo drugih blagodeti.

Sadnja zelenih površina na krovovima zgrada takođe pozitivno doprinosi suzbijanju smoga i štetnih jedinjenja u vazduhu, a povoljno utiče i na smanjenje temperature u vrelim, letnjim mesecima.

Evropska Unija planira da do 2050.godine ugasi sve elektrane koje rade na ugalj i potpuno pređe na zelene, obnovljive energetske izvore.

Naša zemlja još uvek nema jasan dugoročan plan o tome kako će se odvijati smanjenje emisije štetnih gasova i smoga, niti postoji nekakva naznaka o tome da će u budućim decenijama doći do gašenja elektrana.

Ove okolnosti će doprineti sve lošijem kvalitetu vazduha iz godine u godinu i porastu broja obolelog stanovništva.

Zbog toga je od izuzetnog značaja da znate kako da se ponašate kada su količine smoga i štetnih čestica u Vašem gradu iznad dozvoljenih!

Časopis Industrija izveštava da je u Pekingu napravljen SMOG FREE PROJECT u okviru kojeg je postavljen toranj visok 7m koji prečišćava PM 2.5 i PM 10 čestice iz smoga u spektru od 360 stepeni. Kula usisava 75% štetnih čestica, i u jednom satu prečisti 30.000m3 vazduha. Pilot verzija ove kule testirana je i u Roterdamu.

Isti proizvođač je sa studentima Univerziteta Edem u Meksiku, postavio Smog Eating Billboard čija površina “jede” smog. Površina je prekrivena materijalom koji privlači štetne čestice i prečišćava ih postupkom fotokatalize vetrom i suncem i svakodnevno obezbedi čist vazduh za oko 100.000 ljudi.

Kako se ponašati kada su “dani smoga” u Vašem gradu?

Važno je da znate sledeće:

• izlazite što manje napolje, smanjite sve svoje aktivnosti i izađite vani samo kada baš morate,
• ako vežbate ili želite neku fizičku aktivnost, otiđite u teretanu ili neki drugi zatvoreni prostor,
• nosite maske za koje je dokazano da ne propuštaju PM čestice,
• isljučite klimu u automobilu – ovo je važno zbog toga što ćete dok klima radi dodatno raspršivati štetne čestice u skučenom i zatvorenom prostoru,
• izbegavajte gužve u saobraćaju,
• obratite pažnju na svoja čula – ako Vam oči suze, nos je nadražen i kijate, vreme je za smanjene aktivnosti i maske,
• boravite napolju kada je kišno vreme – veoma važna stavka, jer kiša “spira” zagađivače iz vazduha i čini vazduh čistijim (ovo je toliko istinito da su u Pekingu napravili tuševe koji s vremena na vreme “spiraju” vazduh i time ga prečišćavaju od smoga).

Nadamo se da smo odgovorili barem na neka od važnih pitanja u vezi sa smogom.

Najvažnije je prepoznati problem, razmišljati u smeru rešavanja i usvajati nove tehnologije koje nam mogu doneti svež, čist i zdrav vazduh!