Vrste zagađenja vode: Kada čaša čiste vode više nije realnost!

Članak poslednji put ažuriran September 1, 2021
Author: Jelena Bazovic Content & Copywriter

Neverovatno je dobar osećaj popiti čašu hladne, čiste vode u letnjim danima ili posle neke teške fizičke aktivnosti! Ali, šta ako i ta čaša vode postane pravi luksuz? 

Ne biste rekli da je to moguće? 

Ne pomislite to dvaput!

Ekolozi su poslednjih decenija veoma bučni po pitanju zagađenja pijaćih voda kojih sve manje ima! Kako ova civilizacija raste, a potrošačka društva baš i ne brinu previše o tome gde, šta i kako odlažu, ova čaša čiste vode za piće sa vrha teksta zaista bi mogla postati luksuz kroz samo nekoliko decenija! 

Da problem postoji, da je više nego aktuelan i da ga je potrebno što pre rešavati, jasno je svima, ali potrebno je i širu javnost upoznati sa vrstama zagađivača voda koje će nam i u budućnosti biti prioritet!

Vrste zagađivača pijaćih voda

Nismo praktično ni napravili osvrt na prve dve decenije ovog veka, a već smo se našli zatrpani đubretom i užasno zaprljanim rekama iz kojih pijemo vodu. 

Zagađenje vode je kontaminacija vodenih sistema (reka, jezera, okeana i podzemnih voda) određenim zagađivačima. To se događa kada se zagađivači neadekvatno ispuštaju u vodene sisteme. 

Zagađivači su brojni i višestruki, pa ih delimo u više grupa: 

  • hemijski,
  • biološki i
  • fizički.

HEMIJSKI zagađivači 

U njih spadaju pesticidi, alkalije, deterdženti, soli, fenoli, kiseline i dr. Sve hemikalije koje mogu dospeti u reke i jezera iz kojih se voda izvlači, prečišćava i distribuira kroz vodovode do potrošača, smatraju se hemijskim zagađivačima. 

Prema prirodi zagađujućih materija hemijsko zagađenje voda može biti organsko i neorgansko. 

U neorganske zagađivače spadaju rastvorljive soli, rastvoriljivi minerali iz stena i kiseli ostaci (najčešće kao ostaci kiselih kiša). 

REKLAMA



BIOLOŠKI zagađivači  

Najčešći biološki zagađivači su bakterije, paraziti i virusi, ali i alge, fekalije i ostali mogući zagađivači biološkog porekla. 

Ovi mikroorganizmi u vodi izazivaju niz bolesti poput kolere, dizenterije, tifusa itd. 

Najčešće u vodu dospevaju putem otpadnih voda koje su nepropisno izlivene u rečne tokove i jezera. 

FIZIČKI zagađivači 

Širok je spektar fizičkih zagađivača, a kreće se od peska, mulja i drugih mogućih čvrstih čestica, do toplote, radioaktivnosti, boje, mirisa. 

U fizičke zagađivače donekle spada i komunalni i industrijski otpad koji takođe i fizički zagađuje vode. 

Vodenom eko sistemu smetaju i buka i vibracije koje brodogradilišta i drumski saobraćaj stvaraju. Time se značajno remeti život biljnog i životinjskog sveta pod vodom, što može doprineti u krajnjoj liniji uginuću ili izmeštanju čitavih životinjskih vrsta iz tog eko sistema. 

Zagrevanje vode takođe može biti vrsta fizičkog zagađenja. Naime, kada se voda zagreva dolazi do promene smeša gasova u njoj, ali i količine kiseonika, što značajno može poremetiti biodiverzitet tog vodenog staništa.

OTPADNE VODE – Opasnost koja vreba!

Jednostavno rečeno otpadne vode se dele na: 

  • komunalne (otpadne vode koje nastaju kao produkt življenja običnog stanovništva, a tiču se održavanja higijene sebe i prostora, pripremanja hrane, održavanja prostorija, vozila itd. Dakle, sve ono za šta svakodnevno čovek može potrošiti vodu, može biti način da se stvori komunalna otpadna voda), 
  • industrijske (podrazumevaju svu vodu koja se dobije kao otpadna iz industrija bilo koje grane. Najviše zagađivača u vodu dospe iz prehrambene, hemijske, metaloprerađivačke, tekstilne i papirne industrije) i 
  • poljoprivredne (obuhvataju one vode koje postanu zagađene upotrebom pesticida, herbicida itd). 

Otpadne vode mogu doneti i hemijske, i biološke i fizičke zagađivače u rečne tokove i jezera. One sa sobom nose širok spektar zagađivača, a najproblematičniji su svakako biološki zagađivači, poput parazita, virusa, koliformnih bakterija i ešerihije koli. 

Koliformne bakterije – primarno su nepatogene, tj. čine normalni sadržaj debelog creva kod ljudi i životinja. Kada se kanalizacija ispušta u rečne tokove, dolazi do kontaminacije vode ovim bakterijama (isto kao i ešerihijom koli) i ta voda postaje problematična za dalju upotrebu. Koliformne bakterije mogu izazvati epidemične bolesti poput masovnih dezinterija, kolere, tifusa, ali i meningitis, gastrointestinalne probleme, sepsu, zapaljenje pluća itd. 

Zemlje koje su na višem stupnju razvoja imaju savršenije sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. 

Nažalost, u Srbiji samo 36 gradova ima nekakve sisteme za prečišćavanje voda, koji ne rade punim kapacitetima, a od ukupne količine otpadnih voda prečisti se samo oko 10%. Sve ostalo odlazi u reke i jezera, što je izuzetno zabrinjavajuća činjenica! 

Na primer, ceo grad Beograd ispušta svoje otpadne vode u Savu i Dunav, i time je jedina prestonica u Evropi koja svoje otpadne vode ne prečišćava i ispuštab ih u reke koje je okružuju!

Trenutno se radi na održivim rešenjima po pitanju ovog problema u Beogradu, jer je sa kineskom kompanijom China Machinery Engineering Corporation – CMEC potpisan sporazum o izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. 

Posebno zabrinjava kvalitet voda u Vojvodini, gde je prema nalazima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” utvrđeno da od 42 kontrolisana javna vodovoda u Vojvodini, samo 9 je imalo ispravnu vodu za piće! Celom dužinom kanala Dunav-Tisa-Dunav postoje problemi sa vodom. Takođe, grad Zrenjanin od 2004. godine zvanično ne konzumira vodu sa česme zbog povišenih koncentracija arsena koji je izuzetno štetan otrov. 

Osim Vojvodine, izuzetno zagađena je i Borska reka, koja je jedna od retkih mrtvih reka u celoj Evropi. U njoj više nema života zbog prekomerne doze komunalnih otpadnih voda i teških metala koji svakodnevno dospevaju u vodotok iz Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Ona se proteklih decenija pretvorila u otpadni kanal gradske kanalizacije i industrijskih otpadnih voda. Kao takva, otiče u Veliki Timok, a on u Dunav koji te otpadne vode nosi čak do Crnog mora. Borska reka je na taj način međunarodna ekološka katastrofa, jer posledice njene zagađenosti osećaju sve države posle mesta na kome se Veliki Timok uliva u Dunav.

 

Ipak, nada da će doći do nekakvog poboljšanja postoji. Srbija je preuzela odgovornost i pred Ujedinjenim nacijama da svoj rad na poboljšanju kvaliteta rečnih voda uskladi  sa Agendom 2030. Ona se odnosi na čistu pijaću vodu i unapređivanje samog kvaliteta vode, preradu i prečišćavanje otpadnih voda i njihovu bezbednu upotrebu. 

Kako se navodi u tekstu na sajtu Radio Slobodna Evropa, “u Evropskoj komisiji napominju da će, s obzirom na opsežne potrebe u Srbiji, Evropska unija nastaviti da daje prioritet toj vrsti investicija i u narednom finansijskom periodu do 2027. godine”.

Naša zemlja je preuzela obavezu i da do 2040. godine izgradi postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u svim gradovima Srbije koji imaju više od dve hiljade stanovnika. 

Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda – Da li zaista rešavaju problem?? 

Kako napredak tehnologija 21. veka traje, sve razvijenije zemlje se fokusiraju na postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, jer su svesne da se na druge načine ne mogu otarasiti otpada koje savremeno potrošačko društvo ostavlja za sobom. 

Postrojenja su izuzetno skupa investicija za svaku zemlju, ali su veoma neophodna da bismo očuvali prirodu i imali pravo na njeno korišćenje u budućnosti. Ona najčešće vrše dva tretmana prečišćavanja: 

  • mehanički tretman – ugrubo uklanjanje nečistoća, mineralnih materija težih od vode i masnoća 
  • biološki tretman – njime se vrši mineralizovanje organskih nečistoća i neutralisanje bioloških i hemijskih zagađenja. 

Na ovaj način, iz otpadnih voda se uklanjaju svi zagađivači i one se dalje mogu ispustiti u rečne vodotokove bez pretnje po njihovo uništavanje. 

Podeli članak: