Šta su negativni joni i kako nastaju?
Mogu se pronaći razni tekstovi na temu jona sa negativnim naelektrisanjem i toga šta su. Ipak, nigde ne postoji pojednostavljeno, a detaljno objašnjeno kako nastaju i šta su, pa je važno da počnemo od osnovnih stvari.
Molekuli su sastavljeni od atoma.
Jedan molekul kiseonika (O2) sastavljen je iz dva atoma kiseonika koji, kada se razdvoje, imaju oznaku O. Takav vid atomskog kiseonika, naziva se još i nascentni kiseonik i izuzetno je reaktivan, odnosno lako stupa u oksidacione procese sa bilo čim drugim što dođe u kontakt sa njim. Ova oznaka O- zapravo je jedan anjon, odnosno jedan negativni jon kiseonika.
Nascentni kiseonik – jedan atom kiseonika koji je dobijen cepanjem molekula kiseonika. Nosi oznaku O-. Od latinskog “nascent” – rođenje, što se odnosi na onog koji nije vezan, nema stabilnu strukturu i veoma je reaktivan.
Cepanje molekula kiseonika na dva atoma atomskog kiseonika odvija se kada molekul kiseonika pretrpi nekakav vid energije (zagrevanje, elektro-magnetno zračenje itd). Kada posle takvog cepanja molekula nastane atomski kiseonik, on se lako vezuje sa drugim elementima, čak i sa molekularnim kiseonikom, tj. onim koji je stabilan (O2).
Kada se desi da atomski kiseonik (O-), odnosno taj nestabilni (negativni) anjon kiseonika, veže za sebe stabilni molekul kiseonika (O2), dobija se ozon (O3). Ovo jedinjenje je veoma nestabilno, s obzirom na to da se sastoji iz tri atoma kiseonika, a ovaj treći, pridodat atom, ima i dalje oznaku minus.
Kako oznaka minus označava polaritet jona, jasno je da ovaj jon oksida ima negativno naelektrisanje, da je veoma reaktivan i sposoban da se veoma lako i brzo vezuje za druge materije, čestice, jedinjenja, tj. reaguje sa drugim atomima, molekulima itd.
Dakle, naziv negativni joni se odnosi na jone kiseonika sa negativnim naelektrisanjem, koji reagujući sa drugim stabilnim molekulima kiseonika, mogu dati i molekule ozona i njegove negativne jone.