Negativni joni u vazduhu - put ka Vašem zdravlju!

Sigurni smo da ste imali priliku da mnogo puta osetite taj svež, čist i zdrav vazduh posle kiše, pored mora, vodopada i u sred šume. Koliko puta ste samo odmahnuli rukom i pomislili: ,,Ma to je samo više kiseonika u vazduhu!” ne ulazeći dublje u promišljanje zbog čega je taj vazduh čistiji, svežiji i zdraviji? Sigurni smo, takođe, da Vam nije palo na pamet da su jedan od razloga negativni joni!

Šta su negativni joni, kako nastaju, čemu doprinose i kako deluju na čovekovo zdravlje pokušaćemo da objasnimo u tekstu koji čitate.

Šta su negativni joni i kako nastaju?

Mogu se pronaći razni tekstovi na temu jona sa negativnim naelektrisanjem i toga šta su. Ipak, nigde ne postoji pojednostavljeno, a detaljno objašnjeno kako nastaju i šta su, pa je važno da počnemo od osnovnih stvari.

Molekuli su sastavljeni od atoma.

Jedan molekul kiseonika (O2) sastavljen je iz dva atoma kiseonika koji, kada se razdvoje, imaju oznaku O. Takav vid atomskog kiseonika, naziva se još i nascentni kiseonik i izuzetno je reaktivan, odnosno lako stupa u oksidacione procese sa bilo čim drugim što dođe u kontakt sa njim. Ova oznaka O- zapravo je jedan anjon, odnosno jedan negativni jon kiseonika.

Cepanje molekula kiseonika na dva atoma atomskog kiseonika odvija se kada molekul kiseonika pretrpi nekakav vid energije (zagrevanje, elektro-magnetno zračenje itd). Kada posle takvog cepanja molekula nastane atomski kiseonik, on se lako vezuje sa drugim elementima, čak i sa molekularnim kiseonikom, tj. onim koji je stabilan (O2).

Kada se desi da atomski kiseonik (O-), odnosno taj nestabilni (negativni) anjon kiseonika, veže za sebe stabilni molekul kiseonika (O2), dobija se ozon (O3). Ovo jedinjenje je veoma nestabilno, s obzirom na to da se sastoji iz tri atoma kiseonika, a ovaj treći, pridodat atom, ima i dalje oznaku minus.

Kako oznaka minus označava polaritet jona, jasno je da ovaj jon oksida ima negativno naelektrisanje, da je veoma reaktivan i sposoban da se veoma lako i brzo vezuje za druge materije, čestice, jedinjenja, tj. reaguje sa drugim atomima, molekulima itd.

Dakle, naziv negativni joni se odnosi na jone kiseonika sa negativnim naelektrisanjem, koji reagujući sa drugim stabilnim molekulima kiseonika, mogu dati i molekule ozona i njegove negativne jone.

Zbog čega su važni negativni joni?

Upravo zbog negativne polarizacije i nestabilnosti, joni sa negativnim naelektrisanjem (anjoni) imaju mogućnost da privlače sebi sve pozitivno naelektrisane čestice koje slobodno struje kroz vazduh.

Kada jedan nestabilni, negativno naelektrisani jon oksida naleti u slobodnom prostoru na neki virus, bakteriju, česticu prašine ili bilo koje drugo pozitivno naelektrisano jedinjenje, zalepiće ga za sebe i izvršiti oksidaciju.

Oksidacija podrazumeva narušavanje same strukture tog jedinjenja i onemogućavanje daljeg kretanja kroz vazduh, razmnožavanje i delovanje, npr. mikroorganizama. Na taj način joni kiseonika sa negativnim naelektrisanjem pomažu iščišćavanju štetnih materija iz vazduha i popravljaju njegov kvalitet!

Prisustvo negativno naelektrisanih jona je od izuzetnog značaja za zdravlje ljudi, jer se na taj način mogu smanjiti negativna svojstva štetnog i prljavog vazduha pogotovo u gradskim sredinama.

Gde ih najviše ima?

Negativno naelektrisanih jona najviše ima u šumovitim predelima, kraj vodopada, mora i uopšte kraj voda u pokretu. Takođe, osećaj svežeg vazduha, izrazito obogaćenog kiseonikom i ozonom, možete osetiti posle oluja i kiša, kada negativno naelektrisani joni kiseonika “pokupe” većinu prljavih čestica iz vazduha, onemoguće ih i obore na zemlju.

Važno je i objasniti na koji način se stvara ovaj fenomen svežeg i čistog vazduha posle oluja, tj. koji prirodni mehanizam to omogućava.

Poći ćemo od činjenice da stabilnih molekula kiseonika (O2) ima svuda u vazduhu. Zatim ćemo preći na činjenicu da tokom oluje dolazi do nakupljanja visokih količina energije koja teži da se isprazni u vidu munja.

Tokom tih izuzetno snažnih elektro-magnetnih pražnjenja većina stabilnih molekula kiseonika (O2) pocepa se na dva nestabilna anjona (O-), tj. negativno naelektrisane jone koji se:

• ili vezuju za čestice prašine, bakterije, viruse i druge materije iz vazduha, vrše oksidaciju nad njima i obaraju ih na zemlju
• ili se pak vezuju za druge, preostale stabilne molekule kiseonika (O2) i stvaraju ozon (O3) koji je, s obzirom na to da sadrži i taj treći, pridodati, negativni jon, takođe nestabilan i ima mogućnost da vezuje za sebe svu prljavštinu iz vazduha.

Na ovaj način vazduh koji udišemo postaje dvostruko čistiji na molekularnom nivou, a ozon dodaje i osećaj svežine i lakoće udisanja ukoliko je u dovoljnoj koncentraciji.

Dakle, jonizacija se vrši na sledeće načine:

• radioaktivnim zračenjem tla
• radioaktivnim zračenjem gasa radona ili
• kosmičkim zračenjem.

Treba uzeti u obzir i činjenicu da je ozon posebno antiseptičan, tj. da deluje antibakterijski i antivirusno u vazduhu, a delotvoran je i kod uklanjanja spora plesni, buđi, alergena u vazduhu itd.

Poznate su nam i količine negativno naelektrisanih jona u različitim sredinama:

• u blizini vodopada prosečno 50.000 po cm3,
• u planinskim predelima oko 5.000 po cm3,
• na selu prosečno 1.500 po cm3,
• dok u kancelarijama u urbanim sredinama jedva prosečno oko 50 po cm3.

Preporučena količina negativnih jona pri kojoj čovekov organizam počinje da pozitivno reaguje jeste preko 1.000 negativnih jona po cm3.

Uticaj negativnih jona (anjona) na čovekov organizam

U vazduhu postoje i pozitivno (katjoni) i negativno (anjoni) naelektrisani joni. Negativni su veoma dobri za čoveka, dok pozitivni uopšte nisu.

Idealan odnos po čoveka negativnih i pozitivnih jona je 5:4.

Prisustvo pozitivno naelektrisanih jona u vazduhu osećamo pred oluju, nevreme, kada su previše koncentrisani u vazduhu. Obično nam takav vazduh ostavlja osećaj težine, neraspoloženja, glavobolje, sparine, premora itd.

Pošto se tokom oluje odigra proces oksidacije svih štetnih čestica i zagađivača, trenutak posle oluja nam donosi potpuno suprotne efekte, vazduh je čist, svež, lakše se diše, osećate se vitalnije i svežije.

Ukoliko i sami obratite pažnju, uvidećete da ćete u zatvorenim prostorima, koji se ne provetravaju često, imati česte glavobolje, nervozu, nesanicu, osećaj nedostatka vazduha, srčane tegobe, probleme sa disanjem itd. To je sve zbog znatno uvećane koncentracije štetnih pozitivnih jona.

Takođe, dokazano je pojačano prisustvo virusa i bakterija u prostorijama koje imaju manjak negativno naelektrisanih jona, jer ne postoji nikakav element koji bi ih destabilizovao i onemogućio im dalje prenošenje.

MOŽDA VAS ZANIMA

Da li negativni jоni neutrališu viruse i bakterije?

Pročitaj više

Negativno naelektrisani joni prodiru u naš organizam kroz kožu i udisanjem. Oksigenizuju krv i deluju povoljno po ljudsko zdravlje. Povećana koncentracija kiseonika u krvi doprinosi boljem stanju organizma i znatno boljim vitalnim funkcijama tela.

Jonizatori vazduha –  negativni joni u vazduhu i u Vašem domu

Ukoliko niste u mogućnosti da provodite stalno vreme kraj vodopada, mora, u planinskim predelima, a dodatno ste po ceo dan izloženi izuzetno toksičnim jedinjenjima u vazduhu koja su dominantna u gradskim predelima, onda bi trebalo da razmislite o nabavci jonizatora.

Njime ćete smanjiti mogućnost udisanja prašine, smoga, PM čestica i drugih otrovnih jedinjenja koje će negativno naelektrisani joni pokupiti i neutralisati.

Kvalitetan jonizator će se pobrinuti da u vazduhu koji udušete bude dovoljan broj negativnih jona i poboljšati kvalitet samog vazduha.

Savet stručnjaka

Iako korišćenje jonizatora nije štetno, treba voditi računa o ozonu koji nastaje kao nuspojava, a koji u izuzetno povišenim koncentracijama može smetati Vašem zdravlju! Ozon može izazvati niz zdravstvenih problema, uglavnom respiratornih, kao što su kašalj, iritacija gornjih disajnih puteva (sluznice grla, nosa i ždrela) ili bolovi pri udisanju.  Osim toga, mogu se javiti i mučnine, vrtoglavice i glavobolje.

O blagotvornosti negativnih jona govorila je i doktorka medicinskih nauka prof. dr Zorica Plavšić, koja je specijalista za plućne bolesti (Izvor: Život i Zdravlje).